Bosanska vila

ЈГ у ји 7

Стр. 410

1908. БОСАНСКА ВИЛА 190

~ џ

8.

о ДИСТАК

Претходна објава.

Српеки народни прваци у Босни и Херцеговини: /лигорије М. Јефтановић у Сарајеву,

Војислав В. Шола у Мостару, Доста Р. Њу-

јунџић у Лијевну и Лаво Јовановић у Д. Тузли, намјеравају основати: „Српску дионичку штампарију у Сарајеву, којој ће задаћа бити, да предузима разне штампарске, издавачке, новинарске и друге сличне послове, којима се шири народна просвјета и припомасе привредно, имовно и свако напредовање земље и народа, а добили су за ово подузеће већ прописану претходну дозволу земаљске владе.

Основна главница друштва износи 100.000 круна и раздијељена је на 2000 дионица по 90 круна, које ће гласити на име.

Џри потписивању има се на сваку дионицу платити 72 круна и 90 потура, а послије одржане скупштине за установљење друштва у року од мјесец дана још 20 круна, а остатак од 77 круна и“ 'о0 потура ваља платити најдаље за два мјесеца од објављеног уношења друштвене фирме у трговачки регистар.

Горе именовани оснивачи означили су у својој домовини нарочите повјеренике, који ће евршити претходне, припремне послове, нарочито упис акција, примање уплате првих 12 круна и 00 потура за сваку дипоницу и издавати привремене признанице.

Овим путем пак извјешћује се п шира јавност о овом подузећу, и свако, ко се слаже

и одобрава правац јавног рада наших вођап

утемељача штампарије, може се обратити или на њих саме, или на којег од повјереника, или на њиховог привременог благајника агу Пупика у Сарајево ради уписа акција или ближег обавјештаја.

Чим припремни послови.буду готови, издаће се званичан позив на упис акција, сазваће се главна оснивачка скупштина п отпочеће се посао.

А како све ово треба што брже да буде, то се упућују сви српски родољуби да похитају ако хоће да буду учасници у овом народном подузећу и да допринесу његовом остварењу.

ОДЈЕНЕ И ПРИКАЗИ.

М. Милановић: Калуђер, епјев. Сарајево, издање књижарнице М. Милановића 1908. Цијена 2

Међу лоше српске књиге, које су одштампане 1908. године спада и. „Калуђер“ М. Милановића,

На ту књигу није вриједно. потрошити ни једне ријечи, но пошто смо јој поклонили нашту пажњу, то смо учинили једино из тих разлога, да кажемо г. писцу неколико горких истина, не би ли га на тај начин одвратили од писања пјесама, јер тај посао не доноси њему никакве користи, нити (рпетву.

Калуђер. Какав је и шта хоће.

Он није калуђер научењак „ЗУшљђепсгејећнет“ а није ни јунак калуђер, него обичан, најобичнији човјек.

Чиме би нас дакле могао занимати тај сасвим обичан човјек 2

Нема ништа јединствено у његовим хришћанским назорима.

Његов калуђер није навјеститељ какве нове науке, а није ни шитан у мантији, него сасвим оби-– чан човјек у мантији. Његов калуђер није титан дужности, није титан љубави наспрам ближњега, није титан травославног тришћанства, а није ни јунак, који би ослободио свој народ од зулума, тиранисања и угњетавања. Али он ш не Бе да га ослободи, него као побожан човјек нада се, да Бе драги Бог отклоншти свако зло од Српства;

Бог Ђе за све провиђети дивно, Бог ће дати па ће добро бити, или И до сад је сиротиње било, Сиротињу Бог ће заклонити. или Ништи Србин као љута гуја, Пишти Србин, до Бога се чује... Чуј ме, сине, и упамти добро: = Нек нам нико у помоћи није, Бог је с нама! Он ће нам помоћи!

Да нам је Милановић приказао калуђера као титана или као народног јунака, он би задобио нату пажњу, али овако као сувише незнатан, малушан и обичан човјек, не ће никада задобити наше симпатије.

Његов калуђер види, да су дахије раскопале сва српска огњишта, да је српском народу додијало тамновање п робовање у ланцима, калуђер зна, да је сршски народ остао го п бос, жедан и гладан, да би појео дрво са камена, и томе народу, који оставља своје огњиште, само да би се ослободио спротиње и тамновања, није кадар помоћи, него му даје добар савјет:

Браћо моја и синови моји, Полазите кући и кућишту, Молите се Богу и радите,

За част славу српскога имена, И за дане љешше будућности.

Кашње се калуђер опет предомислио и хоћеда спасе народ од крвника Хасан-бега. Он буни тај тамнички народ на оружје, на свету освету. П народ се заиста подигао листом на Хасан-бега. На челу му калуђер. Он је опколио Хасана, у мјесто да га