Bosanska vila

· 1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

МАНИ ИСТ те Авиа ЈАН ИН

Бр. з1 и за

О војводи Пециреп-Лазару.

5 вај јунак и хајдук херцеговачки родио се под | Голијом планином, између Гацка и крваве : Дуге, од прилике 1740. године. Ту су му и У“ родитељи живљели, који рано преминуше а 7 _ Лазар, са своја два брата, Радом и Богданом и сестром Маријом, остаде спроче — без оца и мајке. Родигељи су му били зенђили (богати). Лазар се није женио, а браћа му, као момци нежењени, повинуше у проклетој Дузи, те се за његово потомство не зна, нити га тамо има. У Вишњића Долу постоји ш дан дањи бунар звани »чатрња Пецирепова« то је најјаснији доказ да је ту некада Пециреп живио.

() Лазаревом јунаштву и четовању најбољи је податак народна пјесма под насловом »Пециреп Лазар « "у ТУ. књизи Вукових Народних Пјесама.

Четовање Лазарево и његова ратна вјештина _- доста је користи допринијела доднијим харамбашама "херцеговачким и црногорским.

Лазар је био човјек џиновске снаге, крупан, развијен, а на оружје хитар мимо људе, братољубив, погодан (могао се човјек с њим слагати) и справедљив; дружеван, вјешт и срећан харамбаша. Колико је жеднио осветом према Турцима п колико им је зла починио (посјекавши их тридесет и отевши им големи плијен), још му се чинило да им се није ништа осветио.

Ево шта се прича за његово пошљедње јунаштво п јуначку смрт: | |

Кадтурске тужбе на Лазара досегнуше и до босан= ског везира у Травнику, везир пошаље писмо преко нвикшићког капетана Мушовића на капетана спушког Мећикућића са строгом наредбом, да се на сваки начин тражи и ухвати Лазар, а кога ухвати и везиру преда у Травник, везир томе обећава небројено благо.

У то доба сва су Брда била турска.

Капетан спушки Мећикућић пошаље писмо на два брата у Бјелопавлиће, Џешу и Малишу, у коме _им каже за богати везиров дар, ако ухвате Педирепа. Ова два изрода полакоме се на турско благо —

млијеко их српско огубало — и поруче Лазару да дође кући њиховој на кумство — крштење (0 том

кумовању постојала је и пјесма, коју су многи слушали од бјелопољског трговца Мила Чопе, који је умро, дочекавши дубоку старост, а им пјесме с њим нестаде, јер је нико не утуви). Лазар радо пође на позив кумова, јер им је и прије (раније) кумовао; али чим прекорачи њихов праг, онш одмах кришом поруче капетану спушком и извшјесте га да је Пециреп у њиној кући. Капетан пошаље три Турчина, који се писту ноћ привуку кући Пештној и Малштиној. ухвате Лазара и свежу, па га одмах свезана поведу у Спуж и предзду капетану Мећикућићу, који га спроведе у Никшић капетану Мушовићу.

Кад су Пецирепа довели у Никшић, ту је било велико весеље, Турци су шемлукчили (птемлук чинили). Капетан Мушовић опреми четири поуздана Турчина да воде Лазара право у Травник, Та четворица поведу Лазара из града никшићког, пређу планину Крново п сиђу у Шавник под планину Војник.

У Шавнику тога дана бијаше се десила дроб-

њачка скупштина на тако званој »Беришиној уци.« (Та се раван и данас тако зове). Лавар видећи Дробњаке на скупу, пролавећи покрај скупштине запјева из глава: »Благо мени јутрос и довијек! Ево браће, мојијех Дробњака, Сад ће мене отет од Турака!« ад се чу ова јуначка а у исто вријеме и жалосна запијевка; погледаше се Дробњаци мрко попријеко, сваки ћути, ништа не бесједи. Жао им је и срце их боли али — »страх јунаштву каља образ често.«

На један пут зачу се из скупштине глас војводе Рада

(Раде је био од породице Церовића, посјекли су га Скадрани у Дробњаку на Стругу ђе и данас постоји »Радов Мрамор«) који викну: »Ха! браћо Дробњаци, кумим вас Ботом, хајте да отмемо Лазара, па нека ћемо сјутра бити осуђени или платити глобу (глоба се тада плаћала у малу). На то један од млађих главара одговори: »Ти ако ћеш, у твој одговор, а ми

у то небемо, нити смијемо, да с једнога човјека ци=

јело племе страда.“ Пецирепа Дробњаци не ослободиште, те та Турци преко Шљеваља, Чајнича и Гласинца доведу у Травник предаду га на поклон везиру, који га баци у тамницу. Тамница се налазила под једним великим турским сарајем, у најдоњем спрату под волтовима (ћемером). У тој тамници провео је Џециреп цио мјесец дана. Кључар од тамнице пу=

штао га је кад је лијеп дан, да изађе пред тамницу

те да се сужањ сунца огрије. Он је гледао два сунца; једно које цијелом свијету сија, и друго — везирово сунце — бијелу, младу каду, везирово злато: витка стаса, умиљата гласа, 'верда чела а смјела погледа, црне очи као два финџана, дуга врата са седам ђер-

дана... Лазару су ведри дани брзо пролазили, а.

облачни дужи од године.

Кад би пошљедњи дан Пепиреповог мјесечног тамновања, из јутра рано дођу четири Турчина пред тамницу, изведу Лазара и навале му на раме гвозден колац, на који су га намјерили натаћи. Поведу га међу сеобом и сиђу на дно травничког поља на ши-= роке ливаде, испод којих тече рјечица Лашва, око које је уздуж врбовина. Ту се Турци зауставе. Лазар већ види шта му се хоће, и да је куцнуо пошљедни час његовом мученичком животу. Лазар ускипи, ва= мане гвозденим коцем млатачке п удари једнога Турчина по глави, проспе му мозак п Турчин падне