Bosanska vila

| Отр. 902.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. |

ње Па ја : 16

Пурачићу код Доње Тузле, а чуо сам дам у дубокој

Крајини, око Цазина, Муслимави на селу варе варицу, |

па изјутра рано носе и бацају у воду, дају дјеци и чељад једе. Муслимани не мијешају граха, а право-

славни (Срби кувају варицу од смјесе: траха и ку

_ курува, праха и пшенице, како ко може.

Покојни протопоп Беговић вели, да око Корјенице у Лици и Крбави пјевају Па сипању варице у Воду овако:

»Ово при аи | Богомољици, _ Која Бога моли, | Да нам шена роди,

Да нам буде клас.

Колик мушки пас;

Да нам буде сноп

Колик. поп;

Да нам буде стрњика Колик врљика;

Да нам буде влакно

Колик позина брада«.

Мој приповједач (9 обичајима. браће Муслимана, Рамбо, каже ми, да је севап вару кувати и у воду просишати, и то због љетине и житног рода. Муслимани чине за житни род дову у љету, као и православни Срби што свршавају љетне молитве, особито

у Посавини и око Маглаја. и Озрен планипе. Овре- ·

њаци_ и Спречаци пина | у љетним, пољеким мо= плитвама. ;

. |

Нека, врста полазника И] браће Муслимана | на селу. „Кувајмо, липа, ковртање, сјутра је

Е влашки Божић, дица 5 доћи“. (во и овако говоре. Муслиманке на селу. п збиља кувају колаче, ковртање., Ти су колачи обично _на средини шупљи; могу се на Ру. натакнути, па се

с тога п зову ковртањ. - : Дјеца муслиманска. “ Бронзаном Мајдану, код“ _ Бање Луке, и колико се сјећам М ПОЈ и Рипчу,

– | 1 Гр а 5 а. _ '% ји | урма 1 дотаевај та МАКО од ] полореа ср | пропктоеа ВЕКА, – –

Скупио Б. Мил.

Како 06 потписивао Милош Обреновић )

1814. ОЈ априла: Милош (Обреновић "бивши војвода. 15. августа: Милош Обреновић воевода руднички. Опет 15. августа: во имја цјелато народа ! Милош Обреновит (у писмима: цару руском, грофу Салти-

1) Види у ТРОН" Ш. стр. 49—115.

дошао, добро дошао !).

_ стима мијешају што какве

Г са« свим кнезовима и кметовима, =

_зађу на врпеко-православни Божић по кућама. не | их радо примају, дарују колачем п чеврмом. Године

1892. видио сам у Бронзаном Мајдану дјецу у чопорима гдје ходају по кућама. У Маглају и око Матлаја.

кућу ипи у кућу на врпеко-православни Божић, и по полавнику суде каква ће им бити љетина и у опће све до другог Божића Веле: »ЧТујеш ти мене, што ћу ти рећи, имаде бахтли небахвли људи, па и полазника, а то се најбоље може знати на Божић, и

"Србови бива право имају, што свог полазника онако држе и поштују«. Православни Срби гдје-гдје зову

полазника, а гдје- гдје опет не зову, већ ко дошао, да Х. = Очилпата со. - Дошао сам оче, да ми очита со Православна српока црква. има молитву за благо [пп со, као и за све и сва. Но срлеки_ народ: дода. још

више молитвама. своје српске народне цркве и чврето се дртки својих навика. Џа и благосиљање воли. чврсто

П65 укоријенило Цу српског сеоског народа по свој

Босни, особито око Бање Луке, "Јајца, Маглаја, Грачанице, Бос. Петровца, Гламоча ш т.д, Прва је ријеч нашем тежаку: » Дошао сам оче, да ми очиташ 606. У сваком мјесту друкчији је обичај. Крајини доносе око Ђурђева дана и Пуни тата 6077 цркву, а око Матлаја пред Никољ дан. Со се освештава, пили како народ вели очита ради здравља блата, стоке, марве, вермије. На мјетраве у со, уз то је још и обају, па. ода дају благу. | | манастиру Озрену о св. пао 1901.

1) Види тој чланак „Српски народни обичај на Божић у Босанској Крајини на селу“

Тод 1899:

– | – а 1 – (Наставак). о 5 -- АЕ

кову, арх. је Филиповичт, Родофинши петро=

_ градском 1 МР Амвровију).

1815. · 5. јулија Рушит-паши пите »енев Милош Обреа после двадесет и неколико дана пстоме: вертовни Сербији Књав Милош Обренович. |

У Босанској

Бос Пра Источна стр- 65 —10.-

_ браћа Муслимани патају, ко ће им први доћи пред