Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА о

Бр 28 и 20.

Стр. 884 не хладе онако брзо, као гвоздене, него одржавају једнаку топлоту.

На другој страни, видео сам дуге редове »Ђејр= вонских кошница«. У сваком реду беше око двадесет "и пет кошница, На две-три стотине метара од кош-

ница, жућаху се сунцокрети, одакле вредне челице

скупљају онај сок и од њега стварају мед. Кад се у јесен посече сунцокрет, цеди се из њега вејтин, којш се употребљава за мазање разних справа. Од оне се пак дрождине, граде Берпичи, за грејање

"пеђи. На противној се страни види простран врт,

који се залева долапом, само што је овај

засађен разним поврћем, каквих има и код пас у Србији, мнбго савршенији но код нас. На једној лепој висоравни, била је озидана. доста, велика кућа, око које беше башта, пуна разног

цвећа, Кад сам запштао Карла, за шта ће му ова.

кућа, рече ми, да је ово као неки интернат. Неколико сеоских општина шаље сваке године младиће

о свом трошку, да сврше практичви курс у свима

гранама народне економије. Кад еврше, општина, их узме за своје. економе. Њихов је задатак, да путују о ошштинском трошку и народ уче свима радовима пољског и домаћег газдинства. Ту ми о

каза на оне раднике, што обарају шуму, од којих

беше готово половина ошштинских курсиста.

На целом овом пространом имању, куд го би човек погледао, видео би се систематски ред п рад. Карло беше главни надзорник свега тога, а ув њега.

беше још неколико њих, који су му пазили и руко= водили сваки рад Осим тога и сваки радник, разуме

свој посао, јер се сваки у пофторним школама научио,

кад. приспевају јен плодови и кад их ваља _брати и обарати.

За све време, док сам бпо у гостима, заустављао сам се час код једног, час код другог рада,

посматрајући раднике, који су зршили своје послове

_ОРПОНЕ НАРОДНЕ УНОТВОРИЕ

"мене какве,

| теља“ предаје. јавности,

ва великом вољом. Овај раднички им вредни народ, неосетно без икакве вике и пометње евршава све повлове. | у У | | Вративши се у Србију, колико сам се пута за= питаб: да ли ће једном икакав. странац видети оно, што сам ја видео код свога Пн] лете у краљевини Саксонској. -

Да грдне равлике између мене и Карла! Он је заиста својом науком и спремом, донео свом народу

користи. Сва је његова околина напредовала и јачала,

материјално, јер је пмање Карлово због рационалног | обрађивања било угледним расадником за све. —

А шта сам ја учинио за то исто време своме народу, о чијем сам трошку пробавио на страни неколико година Да ли је српски народ видео од такве користио Стид ме, што морам привнати, да му баш ни најмање, нисам користио, јер сам своје цело време пробавио искључиво по. канцеларијама, мислећи само на оно време водећи бригу, кад ћу бити унапређен. · -

- Већ осећам како се дани мога живота клоне заласку сунчевом, ш да Бу скоро поћи Богу на истину,

а моју лепу и величанствену Србију, остављам готово

онакву, какву је створила природа, а собом носим терет, да јој лепоту ни у чему увеличао нисам. (О тога се обраћам, свима истинским пријатељима српског народа и молим шх, да посвете неколико часова овоме моме аманету, па нека пођу стопама, мога искреног друга, мога Карла, па дали српски народ буде имао Норт“ од својих синова,

_ кад од мене имао није.

Смедерево, 1908. | Ђ

_ Овај лепи аманет свога неваборављеног прија= у8 српско поздравље српске Брано вино свакоме Србину, ма где био.

_ | Пивтеровић, |

Женидба. Катића Јована.

Прибиљежио од

[Н ни зоре, ни бијела дана, Ни даница помолила зрака. Уранио беже Љубовићу На опаку, на сред Невесиња, Џа с умио и Богу молио ИМ у оџак ватру наложио.

И уз ватру кахву пришарио. | Тад је стару дозивао мајку, Па јој даде кахву и духана. Кад је стара Бепф вакројила,

_ Па је своме сину“ поверила.

_» (0, мој сине, беже Љубовићу, Дај се жени, очињег ти вида, Врсници се твоји оженише,

А вронице пород изродише, А твоја је остарјела мајка, Не може ти измет учинити:

Двор- помести, воде донијети, · У оџаку ватру наложити И уз ватру кахву приставити. Гледај, сине, нама измећарајк

"_А беже је мајци говорио: -

Луке Миличевића, гуслара у Дабарпољу. Стеван Трављана, | учитеје. -

"»Хоћу, мати, оба ми свијета«. Из одаје. на ноге- скочио, _ Ша ето га на мермер авлију, _ Па ивведе претила дората, Орахти га и опусати га, Па се врати на бијелу кулу, "Те се стаде беже облачити, "Он обуче морвену доламу, На њу међе троје токе сјајне, _А пришпаса талатин силаха, "Ва њ' зађеде двије пушке мале,