Bosanska vila

_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1006.

Бр“ 2! и 22.

Два Инглеза и два Венедика УА на њиманишт одгвожђа нема »Без два лука, од челика љута „И чакмаци што им ватру дају, »Златни чарци, срмајли кундаци, » А цијеви пушке меденици, »Онда ћу ти у сватове поћи, »Да ти будем слуга до Новога, »Да ме виде у Новоме Турци, „Каква имам врена господара, »Посподара Бећир-пашу твога«, То је були. врло мило. било, Па му, даде што је замскао Шо најпотље стотину дуката, "Да имаде о Јован за _алплука,

Да не гледа, да му беже даје. Одоше се они облачити. Пашиница што љепше имаде, Богме Јован пашине хаљине.

" Кад се Јован навуче, хаљина, А зађеде пубат и оружје,

А јадан ти паша са Загорја, Да какав је Катићу Јоване! Ето: Јове низ бијелу кулу,

" Па извуче племића дорина,

И пашина- мамљена фђогина Охратио и опусатио, Џа завика Бећир-пашипицу: »Хајде каде, да ми. полавимо«. Ето каде низ бијелу кулу,

А ондале на авлију сиђе

И ту нађе Катића Јована,

Ђе оп држи два коња витеза. Пашиница сједе на дорина, Богме Јован узја на. ђогина. Ивађоше из мермер авлије,

А ондале виз Загорје равно, Кад су били пољу Невесињу, Окрену се була на Јована: »() Катићу, не весилио се, Ти си пуно бољи и виђениј,

" »Од Турчина Бећир-паше мога, -

А добро те рухо понијело, »Добар ти је ђогат од мејдана, »Вет Калибу, моја вјерна слуго, „Када будеш до Новога града, „Шепод куле Новљанин Алије, Ту ће бити свата пет стотина, „Међу њима беже Љубовићу, „Ја међ: њима пашиница млада, «А какав је беже Љубовићу,

» Јесте беже добар бињепија, „Још под њиме дорат чаркапија, »Он ће трчат пољем зеленијем И ја с њиме оба ми свијета. »Но Јоване, оба ти свијета,

»Тони и ти пашина ђогина

И престигни бега и дорина,

» Нешто ћу ти млада. поклонити, »еме ћеш: се и ти зачудити«. Промислио, Катићу Јоване, |

Да ће њему поклонити када, Шоклонити палпине хаљине

И пашина дебела ђогина. Вбаркајући, коње играјући,

Тако здраво сишли Невесињу

Под бегову пребијелу кулу. Ту их беже дивно дочекао. Кад су добре коње разјахали, Богме беже јами пашиницу,

_ Џа је води на бијелу кулу.

Јован вода два коња витеза Испод б'јеле куле Љубовића. | |ад изведе беже“ пашиницу. Примаче јој кахве и духана, Џа јој поче беже говорити: »Повестримо, ја те богом кумим, »Ко је оно с тобом на ђогину,

„Хоће л' с нама ићи до Новога 2

»Они ће ми пуру обљубити, »Они ће ми инлу учинити«. _А вели му Бећир пашиница: Ајд не. лудуј, миб побратиме, »Та оно је моја вјерна слуга, »Он ти хинле учинити небе«. Ту ноћили, _лијено им Јо било, А у јутро рано подранили, Уранишли и кахву попили И госпоски ручак поставили.

(ватови се на ручак скупише,

Ту ручали, одмах полазили. Кад се крену свата пет стотина,

· Ту бијаху аге и бегови,

Од широка поља Невесиња. И од Стоца и. града Мостара, Од Требшња и града Љубиња, Два Ченгића од села Автовца.

Куд иђоше и коње гонише_У Требиње свати долазише. -

У Требињу конак јуан,

А оданле јутром подранише.

Кад су били до близу Новога,

Сви сватови кади говорите,

А да врати Катића Јована; -

__Пашиница послушат пе и

Већ овако њима говорила: „Који би се томе противио, »Давом би га паши учинила, »Пашта ће га на колац набити«. Не смједоше говорити Тујрши; А у томе до Новога сишти. У новљанско поље загазише.

Коњаници коње разиграше,

А највише беже ЈЉубовићу,

А за њиме Бећир пашиница,

А за њоме Катићу Јоване,

На пашину широку ђогину. Док с окрену була са дората: »(, Катићу, цри ти обрав био, „Колико сам теби говорила, »Кад смо били преко Невесиња »Да не пушташ бега ни дората, »Већ да први“ идеш на: ђогату. | »Вала, била п тако ми дина „Ништа т' Турци учипит не смију, „Док је теби Бећир-пашинице«.

А -кад зачу Катићу Јоване,

Па он сјаха са коња ђогина, Притеже“ му четири колана,

"Па се“ опет на ђогата баци —

Да поћера бега Љубовића.

И кадуну Бебир-пашиницу. Док је Јован коња прегледао, Ат му бјеху много одмакнули, Ал их Јован орао достигнуо,. Достигнуо, ма и престигнуо. У чаршију коње наћераше; Први Јован иде на ђогату,

А за њиме беже“ на дорину. "Колико се беже расрднио |

И дората коња помамио,

_ У бјелу га пјену обојио. Виђе Катић, да је побјегнуо, А Богат се мамом_помамио,

_ Џа му Јован устегну дизгине, _ Стаде му се таван“ пропшњати,

У дућане првим ногам жица,

Џамлш врата и цакла обија, __Ал' залуду фајде не бијаше -

Јован њега узафтит не може. (ве то гледа мајка и ђевојка, А коју је беже пспроснио, | Џа овако мајци говорила: »Куку, мали, онога јунака, »На ђогату коњу од мејдана,

_ »А тако ми дина и амана,

»Мишшњела сам, живота ми мога »Кад је прије беже долавло,

» Да "накога у свијету нема: »Сад је бољи они на ђогину, „Благо мајци, која га родила, »А сестрици, која. одгојила,

И ђевојци, којој буде суђен. »Да к'о Бог да, који свашта дава, "Ле ми буде ђевер у сватове«. У толико свати долазише,

| дебеле коње одеједоше.

(ви сватови на нове чардаке,