Bosanska vila
Стр. 388
1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
о Ти и : 28
Да куда ће свати окренути, Или хоће Гацку на Липника, А ондале сињу Невесињу,
" Шли хоће Дабром на Трусину.
Сви рекоше, Дабром окренуше,
Кад соу били Дабром каљавијем,.
Ђе је срећа, може и несрећа,
Јер у Дабру вазда вјетар пуха. Вјетар пухну преко Стражевице, Џа раскиде крпу на ђевојци, Са којом је замотала лите, | А нађера беже на дорату.
Бег Љубовић кад виђе ђевојку,
А завика грлом и авазом: – »Јадна. била, Новљанко ђевојко, »Ко је твоје обљубио лицег< А говори Новљанка ђевојка:
»Де, не лудуј, беже Љубовићу!
»Камо твоја синоћ Ђемшсија. » И камо ти рухо и хаљине „Ти си са мном био под чадором,
__„Ти си моје обљубио лицес..
_Авиза се беже Љубовићу,
Да је био Катићу Јоване,
" Па на дизгин поврати дората,
га је нашао у Дабру, кад су ови сватови изгинули
До кадуне Бећир-пашинице, | Па извади двије пушке мале, Добре бјеху, никад не вараху, Џа погоди Бећир-патиницу, Паде була под дората мртва. А то виђе Калаћу Јоване,
Па ни Јован не сједи залуду,
"Вет извади двије пушке мале, _
Па их обје бјеше окренуо,
На Турчина бега ЈЉубовића.. Виђе беже ђе бе погинути, Плећи даде, а бјежати стаде. Па он бјежи на: Трусину равну, У његову бијелу Џаланку, Ђе му има тридесет пандура, Што чуваху стражу од Каура.. А за њиме Катићу Јоване, |
_ Те га таман бјеше доститнуо, -
Код малога. хана Требесиња, М једном га сабљом ударио,
Јако Ђурица из Дабарпоља прича, да му је. причала. НАјЕ
На јужној атрави од школе око 20— 30 кор
На двије га поле преставио, Па па дизгин поврати Богина, Ђе је био дуру оставио,
И још мртву Бећијр- паши нишу. | А кад Јован код ђевојке дође, И ту мало он сватова нађе, | Јер бијаху свати побјегнули. Кој сватови бјеху из Требиња, Ти сватови натраг побјегоше, Јер не знаду куд ће ни како ће, А да“ Стоца. и града Мостара, Сви е' сватови у Столац збјегоше. | А кад Јован код ђевојке дође, Али њега свати дочекаше,
Кој сватови бјеху с Невесиња,
Па с Јованом кавгу заметнуше. А што бјеше евата остануло,. И њихових коња јахаћијех Не бијаше бржег од ђогата,
Ни јунака бољег од Јована.
· Када на њег ударали Турци, Онда бјежи барам широкијем; Кад со бјеху повратили Турци, Овда Јован за. тим удараше,. 5 Те он бије и разгони Турке. Тога дана о Јовању дапу | Седам пута преко бјела дана,
Што им бјежа пољем тирокијем,
И враћа се Јован до ђевојке.
А кад једном код ђевојке дође, Баш никога код ђевојке нема,
Само код ње дванаест комора, Што јој гоне рухо. ђевојачко, | Џа завика Катићу Јоване:
| јадна била, Новљанко ђевојко, | »Али волиш до Новога града,
» Али да те водим на Загорје,
»А с тобом ћу конак конпачити«.
А кад зачу Катићу Јоване,
(Он поведе лијепу ђевојку,
__Куд гођ шђе, на Загорје сиђе;
_Ту га паша дивно дочекао,
Јер бијаше паша оздравио. Џа ов пита Катића Јована, _Да му каже, шта је и како је. Све 1 му каза, право по истини, И како је бега погубио,
"И како је свате рашћерао,
И како је каде погинула
ЈА кад зачу Бећир-паша стари, Па овако њему говорио:
» Фала теби Катићу Јоване, »Кад си моју булу осветио
И довео Новљанку ђевојку!
А ја јесам сине остарио,
Ја се више ни женити небу,
_На поклон ти Новљанка ђевојка "И све моје рухо и хаљине, "И ево ти четири читлука,
Два у Гацку и у Невесињу,
И ево ти ситна бујрунтија,
Да те нико прекоршти нема,
Ни с читлука мојих ишћерати«. Кад је Јован био разумшо, Он је паши руци приступио
И овако њему говорио: | »Фала теби Бећир паша стари, »Ја се никуд предизати нећу,
_»Већ ћу бјелу начинити кулу,
»На Загорју, на присоју малом, »И тебе ћу кадгођ послушали «. То је паши врло мшло било,
"И даде му за ашлука пара,
Да начини пребијелу кулу
»Танкој кули, бећир- паше. старого« Ту је Јован начинио кулу,
А завика Новљанка ђевојка:
- А Бога ти Катићу. Јоване, »Како си се с пашом о Каже Катић
"етрнест. година. Тад завика Новљанка ђевојка: „А ја. волим с тобом ва Загорје, »8а пашу. се хобу привјенчати, |
су то > гробови ових сватова, који су том приликом иотину ли.
|
У Ивана... Ивана зелена. ливада,
Забрањена, а незаграђена. По њој Иво вране коње пасе,
Српске народне. зненске > пјесме. |
Њему сеја“ Ру чак. донијела.
Сједе Иво ручак. ручковали,
"Стаде сеја лице умивати.
Сину лице ко жарано сувце,
која. је живила 100 година,
Покретио Новљанку ђевојку, Покретио и вјенчао за се. И пашу је вазда послушао
_ Док је паша испустио душу. _ Кажу браћо истина је било;
Јест истина, да је. нешто било.
да је њен отац имао ћурак,
ака далеко, упраз уз цесту, игају два турска соба Народ овдје: прича да
- Стеван Крављача, И
А говори Иво коњушаре: »Сејо; моја, бјела лица твога,
"»Да ми није од Бога грехота, „И од људи велика срамота;