Bosanska vila

"у ћоше колибе,

1904. БОСАНСКА ВИЛА 105 | -_ ~ Бр 5

Вуцибатана, Приповијетка, "Максима Горког, превод Милана Матића,

(Наставак.)

вај весели брбљавац и варалица волио је ћеретати. (Одавно смо из вела изишли, прошли смо поред многих кућа у путу и с већ нашђосмо на друго [село, које бјеше потонуло у јесење жуто лишће. Промтов брбљаше као чижак, а ја га пак слушам и мислим 0 сељаку и о овом новом паравиту, који ждере 19 јаднун чемерну сељакову срећу. Кад ће се јадном | сељаку што добро учинити, за сва зла што му се сад тако рапидно товаре на леђа. 2! Са мном иде један измет са градске калдрме, једна циничка вуцибатина, која такође живи о трошку сељачком, један

_ пљачкаш, који вјерује у надмашност својега знања!..,

— Олушајте — рекох му, сјетивши се чудног случаја. — Ми смо се нашли у таком положају, да нас моћ ва - , — смијаше се Промтов врло просто. Ја сам ово мјесто једанпут походио и није увијек добро кад сву њему понове вјебања на мене.

_Ова његова. исповијест допаде ми се. Искреност је увијек добра. особина, али је жалосно што се налави тако ријетко код људи. Џажљиво сам слушао наклапање мога сапутника и рад сам _био знати да "ли је он заиста оно за шта се издаје. |

= Пред нама је овдје једно село. Хоћете ли.

да вам покажем ефект мога административа 9 = 156 _ Промтов. _ Ја нијесам пристад на тај успјех, Радије сам

хтио замолити га да ми објасни, зашто му је дат овај навови пасош. | т То је, знате, дугачка исповијест. То ћу вам - причати други пут. Међу тим сад мало да. се одмо=

римо и да заложимо. Намирница имамо доста и не би требало ићи у село, да не бисмо Оајк ближњим досађивалти. .

Сједвемо поред. пута, на земљу и и почнемо јести.

Ва тим, које од сунчане припеке, које од благог је- _ _ сењет повјетарца, поспасмо, и кад се пробудисмо,

сунце већ на заласку и ноћ се полако _ разастираше степом. – — Ето, погледајте, — - рече Промтов | судби

"је да преноћимо у овом селу. · --

— Хајдемо, док се још види — рекох му ја

-— Ништа, се не бојте! Вечерас ћемо бити под _ кровом. –

Имао је право. У првој колиби, гдје смо 5 дали за преноћиште, пријатељски нас примише.

Домаћин, добродушан човјек, тек што бјеше из поља дошао, плијевио

виву од корова. гена му справљаше вечеру. Четири прљава дјетета збила се а нас посматраху узвијерено-и жељно“

тег пасоша, може довести у сумњу. Како тог

главом на нас. ; - 27

- се. један сељак питањем на Промтова.

а.

Укрућена жена, брзо и Бутећи, прелијеташе из куће на поље и обратно и донесе хљеба, лубенице и мли-

јека. Домаћин сјеђалше према нама на клупи, трљајући се обазриво по кољенима и испитивачки нас посматраше. Одмах за тим запита нас:

= Куда путујете 2 __— Путујемо од мора до мора, од земље до земље, тамо до Кијева, — одговори Шромтов нагласком своје старе пјесме. | = Шта има тамо у Кијевуг г — И светих реликвија 2! Човјек погледа Шромтова и пљуну. — А одакле долазите Ра упита нас човјек. Ја из Петрограда. а овај господин из Москве,

— одговори Промтов.

= Тако = рече. сељак уздижући обрве. Каква је то варош, тај Петроградг Кажу да је по-_ дигнут на мору им да га често плави вода. Врата, се отворише и унутра уђоше два сељака. — Дошли смо код тебе, Михајло — 00то један. Шта Бете код: мене 2 _ — Тек онако! Какви су ово људи 2 — Ови овдјег — упита домаћин, показујући

— Јесте. Домаћин побута неколико тренутака, промисли

"се мало, заврће главом и рече:

= Знам ли их јаг

_-___ а вијесте, можда, хаџшије 2 = запиташе нас.

— Јесмо — одговори Промтов. -

За тим наста ћутање им за дуго нас сва три сељака посматраху. Џосматраху нас оштро, неповјерљиво и радознало., Најзад сви побједа те за стом почеше јести лубенице. -

"И. можда је ко "од вас ст = Ор ЈЕ — Обојица смо писмени — одговори му Промтов.

· — Да случајно не бисте знали лијека и шта

треба радити кад кичма боли, тако љуто боли да се

не може ноћу спавати 2 | - | = Дабогме да и то знамо —

= Дакле, какав је пије

Промсов | за дуго жвакаше залогај хљеба, за

одговори Промтов.

тим убриса руке о своје дроњке, па онда одлучно

и оворљиво рече: морате набрати коприва, па да вам жена у вече истрља. леђа, па послије тога опет ис-

– трљати конопљиним уљем са- сољу. помијешаним, и

— то је све. — Па шта онда 2 - | = Онда. ништа више — слеже Шромтов ра-

менима.