Bosanska vila
Ху У Ва (РИК. 5 # (2 ј
МАРА АЦЕ
ЊУ
ЈА ј
ч
3 САРАЈЕВО, 15. јануара 1904. Сфе
А .
о “ У
риа даб = И а рре
БЕЛИ СПЕЗА ЗАБАВУ УКУ И КЊИЖЕВНОСТ
год. Х1Х.
Глигорије М. Јефтановић,
првак и вођа српскога народа.
елике идеје и велики људи имају своје вријеме и своју епоху у друштву. Они се ни у ком случају не могу сматрати као производ ћудљивог случаја. Њихову појаву обиљежавају и опредјељују етички п етнички закони. Њихов дјелокруг рада одређује вријеме и његове потребе. Тако се тумаче појаве великих војсковођа, државника, пјесника, научара, проповједника и вођа народних.
У такве људе убрајамо и нашег првака и вођу српског народа у Босни ш Херцеговини. Глишу М. Јефтановића.
Он је изпјеснло један, од оних људи, за кога се у окупираним покрајинама не
пита: ко је ни шта јег Њега знају све крајине, све стране, сви. узрасти, све генерације, сва насеља — од Бихаћа до- Фоче, од Требиња до Раче и Бијељине, од Лијевна до Зворника, па и даље, много даље од тих граница. Ко год је Србини честит родољуб знаде ко је Глиша Јефтановић, па са дубоким поштовањем и пуним устима изговара то име. То име у Босни и Херцеговини представља символ: њега прати света и узвишена идеја, којом се одушевљава сваки Србин, Оно је носилац добре п
свете ствари, која означава ново доба у животу ерпског народа окупираних покрајина. Личност његова
још мало па историјска, са значајем већ историјским,
издиже се у овој епоси као горостасан храст у кржљавом шумарку. Ко познаје. ове српске земље, зна да је његово име ријеч која 51 одушевљава. Оно означава да5: нашњицу, а још више сјутраш= њицу чштавога једнога народе Глиша Јефтановић свједок је најзнаменитијих догађаја за пошљедњих десетак година у окупираним покрајинама. Он је учасник у стварању историје најновијих дана. Кад прође то доба, кад мину људи, а догађаји постану далека и блиједа успомена — и онда ће још живјети име и дјело његово. Глита Јефтановић са својим
друговима, био је тај јунак, који је народне жеље п тежње примакао крају, приближио остварељу.
У нашој природи је урођено да вјерујемо у велике људе и велике ствари. Велики умови
носиоци су идеја, вође народа,
и велики духови огледало епохе. Вриједност п значај једнога доба
цијени се највише по количини и вриједности рада великих људи за опште добро. Народ, често пута п не види далеки циљ, коме га воде