Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 31

из којих се јасно ивтиче вјера православна, а које опет спомињу и дједу и сшројнике и босанску вјеру и црквц босанску. • У тим се пове.љама спомиње, како је; Бог основао све што видимо и невидимо; како је утврдио васе.вену и како се стара о њојзи; како је ну п милоср^а у облику човјека сишао на земљу, и падше сушаство човјеческо на небо узнио, и тиме погубше овце дома израјпл.ева пократио, истином пастиру и Господу Богу; говори се о светој Тројици: Оцу Сину и Духу светом; о часном жпвотворећем крсту; о светом Евангелију; о пречистој Богородици; о светим апостолима; призивају се светитељи да молењем својим код Христа Бога посредују за грјешнике; вјерује се у дан судни, у који ће се сваком по заслузи судити; поштују се свете мошти, јер у пове.ви бана Твртка из године 1367. ипше: прнссгошо нл моћсхк н нл скетомк склнћслн кдкнкћс сс. Ови догмати и ова заклетва и данас су у православној цркви босанској највеће светиње. Још у почетку сам напоменуо читаоцима да нисам наишао на никаке нове, до сад непознате податке, о босанској цркви у средњем вијеку, ал' логично се може закључити, да је поред ових догмата вјс.ра босстска и друге догме православне цркве исповједала, као почитовање икона и молитва за мртве. За брак се зна да је у босанској цркви био канонизиран и законит, а тајну крштења спомиње краљ Осшоја у своме писму дубровачкој републици, позивајући пх годиие 1401. на свечаност крштења новорођеног свога сина 1 ). Ја због овога нећу порицати да богумилске секте у Босни није било, јер је историчан факт да је богумилска јерес *) Споменици 1858. IX.

у Босни цвјетала, и да је продрла у Босну још у XII. вјеку и да су штићени као ирави Христјанп. Богумила је дакле било, само што им црква код владара босански није никад ауторитетична била. Што су их као Христијане и православне сматрали. узрок је што су ти славенски јеретици из сјеверне Македоније преко Србије у Босну долазили, и то баш у оно доба спецпфичне Босне, кад су босански првосвештеницп најмање богословским високим наукама изучавали се. Ето ја ни на уму нејнмам да тврдим, да Богумила у Босни нпје било, већ сам само рад да се расчисти већ једном и докаже: да босанска црква и вјера босанска, није била, вјера и црква богумилска. Ја опет кажем да богумилска јерес у Босни није имала ауторитета као што је Фарнаши писао. Папа Евгеније IV. пишући године 1445. легату своме у Босни, Томи бискупу Хварскоме, спомиње јеретике босанске како исповједају: да је само иривидно воплоћење, страдање и ускрс Христов и да примају два првобитна начела, оба равномоћна, а женидбу одбацују као вражији посао. Дакле јеретици који исповједају докетизам и дуализам. Сад кад успоредимо Домешијаново писање у животу светог Саве, о вјероучењу катарском и богомилском, видимо да с\ т босански јеретици Богумили и ако нешто опет различитији. Богумпли, са којима се већ морамо рачунати, спомињу се ето тек у XV. вијеку, јер Караман арцибискуп Задарски тврди: да је у Босни била једна црква све до бана Сшевана КошромановиЛа II. до 1340. године, а од тада спомиње у Босни и римску цркву. 1 ) *) 1п1оппасЈопе. 2ага 1750.