Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 75

за једно питомачко мјесто у богословији; што му му иста заиста и допусти. Дошавши покојник у богословију труђаше се и дању и ноћу свијем својим силама, да одговори што боље својим ђачким дужностима. Но на зкалост од силног труда и других многих охолности сустиже га већ у II. разреду несретна бољетица-сушица, ушљед које по препоруци докторовој и припомоћи в. з. владе остави завод п III. разред свршп учећи приватно код куће и поправљајућп нарушено здравље. При почетку ове школске године желећи за науком, дође да довршп богословију редовно, али му се не даде, јер онај црвић што се давно угњездио био у његова плућа све даље и даље гризаше, п њега обараше, док га напошљетку сасвим не оборн, те онда мораде да напусти редовна предавања. По савјету доктора лежаше неколико дана у заводној болници; а пошље тежаше непрестано да пде у Сарајево у вакуфску болницу, у надп да ће се тамо излијечити, што му се заиста и допусти. Ту одмах другн дан по доласку пресели се у вјечност. Покојнпк бијаше веома марљпв и добар ђак. — Нарави бијаше врло благе п веселе; он ти не знађаше за какав пркос или освету, нитп се он и с' једним другом завади за вријеме свога ђачког живота, него са сваким живљаше у братској љубавп. — Особито се одликоваше у црквеном правилу. тако да ниједан му не бијаше у томе раван; и сванси га за савјет питаше, а он опет увјек предусреташе са врло љупким одговором и поученијем. У опште бијаше украшен са таким врлпнама, да су га г. г. професорп веома омиљели и уважавали, а другови поштовали и обљубили, да га се заиста у свако врпјеме могу сјетити и признати његову доброту, и да им он увјек за примјер послужити може. Мислим да ће ова изненадна жалосна вијест ожалостити сваког његовог познаника а особито оне другове, који заједно са покојним Илијом хљеб једаше и с њиме се неко ври ј еме дружише, те га скроз и скроз упознаше. Сад брате Илија лака ти црна земља!! Ђ. Ј. Р. богосл. IV. год.

Мјесто досадашњег листа „Глса Пстине" изашао је из штампе нов лист Српски Сион Недел.ни дист за црквено-иросвјетне и автономе иотребе српске православне митрополије карловачке. са благословом светог синода. Власник: Сржки иашријарл■ Гаоргијс. Уредник: Сава ПвшровиЛ. „Српски Сион" излазп сваке неде.ве на великом табаку. Цена му је: За Аустро-Угарску, Босн}- и Херцеговнну на годину 4 ф., на но годпне 2 ф - фор. а на четврт године, 1 фор. За стране земље на годину 5. фор. Из Србије прима претплату књпжара В. Валожика у Веограду. Поједини бројеви стају 10 новч. Иретплата и огласи ша.л.у се накладној штампарији А. Пајевића у дунавској улици, а рукописи уреднику Сави ПетровЉу у Нови Сад. За огласе и објаве п.лаћа се 6 иовч. од једног реда ситних слова, а за жиг сваки пут 30 новчика. Рукопнси се не вракају. Српски нњижевници. I. део. За народ напнсао Мита Калић. Накладом срп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новом Саду 1890. Цијена 10 новч. Српске народне приповијетке, скупили их по Банату Коста Ристић трговац и Васа Лончарски ратар. Издање сриске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новоме Саду 1891. Дијена 20 новч. Невоља га дотјерала, приповијетка за Д1ецу. Превео с њемачког Ђорђе К. Трифковић. У Новом Саду издање српске књижаре и штампарије Браће М. Поповића. 1891. год. Мајсторија козе пасе, приповијетка за дјецу. Превео Младен Симоновић. (Са сликама). .V Новом Саду издање и штампа А. Пајевића. Цијена 30 новч.