Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

је упутио тај споразум валијама са својнм расписом у коме их позпва да се по њему владају и управљају. За то је св. синод имао сједницу 24. јануара о. г. под пресједништвом хераклијеког митрополита Германа да саслуша и узме на знање званична акта којима је ријешено питање о привилегијама патријаргаије. Поигго су акта ирочитана, чланови синода нашли су да је султанова влада у свима тачкама ријешила новољно спорно питање, и да више не постоје они узроци због којнх је патријарх Дионисије дао оставку, те треба да је иовуче натраг. За тим је у том смислу састављен заппсник који еу потписали сви чланови синода, и изабрата депутација која је отишла у Макрикени, где је патријархов дворац да га умоли и позове да прнми оиет своју дужност. У депутацију су ушли митрополити хераклијски, дерконски и сисанијски, Димитраћп Јенудија и др. Зоографос. ГГатријаршиској штампарији издата је наредба да нагатампа владин акт и објаву патријаргаије о сретном ријегаењу овога питања. Везирова тескера објављује валијама да зазакључивање и развођење бракова и иитања о издржању и миразу решавају патријаршиски и мнтрополитски судови, а пресуде њихове извршују нзвршне власти. Завјештања, која потврди иатријарх, митрополит или владика имају законску силу код судова, а све снорове око наслеђа међу хригаћанима наследницима суде у ировинцијама митрополитеки судови, а у Дариграду патријаршиски савјет. Наставне планове за гаколе пронисује и потврђује патријаршија и митрополије. Али ако

државни надзориик или директор јавне наставе нађе да се којн наставник не придржава програма у цредавању, нли да наставник и иаставница немају дипломе или увјерења, тражиће од натрнјаршије или митрополије да забрани такво предавање или да уклонн таког наставника, па другим да га замјени. Кад би било потребе да когод код суда кривичцог или грађанског или код истражне власти положи заклетву, наређено је да свештеници у патријаргаији и митрополијама, или рабини у рабинатима заклињу људе, па да патријаршија, митрополија или рабинат пошље увјерење власти да ли су ее дотнчни заклели или не. Ако ли би когод тужио свештеника за дуг и хтјео га затворити, свештеник ће издржавати затвор у патријаршији или митрополији. А ако свештеник има да одговара државном суду, суд ће га позвати преко патријаршије или митрополије, н ове су га дужне издати. Док је под истрагом свештеник, не ће бити у затвору са обичннм кривцима, но у пристојној соби, а кад буде оеуђен, издржаваће казну у патријаршији или митрополији ако је осуђен за иступ. Но ако је осуђен за злочин, онда ће, пошто се распопи, издржавати казну у обичном затвору. Ако ли се пак у коме крају државе прогласи опсадно стање, кривце ће судити војни суд, н у том случају оптуженици држаће се у обичним затворима. Ово су у главним потезима тачке споразума између патријаршије и Порте, које је православни народ сриски и грчки, по изјави патријарпгијо, радосно поздравио. ,Д-"

Говор Саве Ј1. Пјешчића, проте, приликом откривања и посвећења споменика покојном Митрополиту Леонтији Радуловићу у срнско православној мостарској црквн. „ Дужност нам је сјетити сс мртвих,

Драга Србадијо ! ()куиисмо се данас око гроба лијепо и са пожртвовањем обпљеженог; око гроба, код кога треба, да се сјетимо ономене вјечне истине: „Којн меие вјерује, Ако п умре живиће!" Ево имамо пред очима, сјајан примјер, до чега долазе смртни са својим животом, са жнво-

ко)в своЈим у животу звасмо . том Богу и људима угодним; само још випимо се душевним очима, у прошлост, у живот блаженопочивгаег Срба митрополита Леонтија Радуловића; па кад то учинимо, и побожпо оборимо своје погледе у ту пред нама хладну мраморну плочу, над његовим измученим тијелом, увјерићемо се н да сиромашне мајке рађају роду елавне људе, као и то, да је „благ л о томе, ко довијекживи".