Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б .-Х. ИСТОЧНПК

Срт. 103

Већ сјш напријед казао да овој компидацији није тенденција да босанске Богумпле апстрахира као да их нпје било, већ само да им сипнификације одузмем, које су ио кофузиозном доказивању којекаквих паиских фактотума, код босанских државника уживали. Моја је скромна намјера да побудим мјеродовне капацитете: да расправе питање о босанској цркви и вјери босанској за вријеме кра.ксва, а да и сам неке чињенице у овај циклус групирам, чињенице које иду у прилог мојим назорима: да је вјера босанска V црква босанска за вријеме краљева, била вјера и црква православна. Ја мислим да и то може бити један мали доказ: да богумилство у Боспп није у том стадпјуму учвршћено бпло, што пигдје немамо аргументарне трансформације садање цркве православне. Та ако икада није, оно је за вријеме констернираног стања у Босни, богумнлству широко по.ве било, а послије пада слободе босанске, така јерес која је крст часни, свете иконе, исповјест п крштење одбацивала, така јерес, под турском владавином могла је гигантно напредовати. Или ћемо ва.вда голе фразе п нагађање узети за фактичне пстипе, па саму истииу коифундиратн и ћл тке прнзнатн да су се Богумилп босански лпстом истурчилп? Зар секта која се готово пуна три вијека са моћном папском пропагандом могла борптн, да се утопп у начелима многоженства, које су Богумили мрзили као хупобско дјело?

Ал добро, да нс узмем ни та начела новпх непријатеља, јер њихово многоженство није светотајствено, па да вјерујемо да су сепристаше народне цркве оосапске истурчпли. Одкуд онда запуштена морално и материјално православна црква, да за кратко вријеме од нај.вућих пепријател>а стече гаранцнје, и да се на онај степен уздигне, па ком је затекао сплни С инан-шша године 1595. кад је тијело светпте.ва Саве нз Милешева под Биоград срампо одвукао? Та у то доба разлијегало се из Босне иравославне по свима српским зароб.веним крајевима, а руконпсне Србу.ве носиле се осим Срнјема н Србпје, у Русију и Бугарску; у то доба бјеше у Ћ.ерцеговој покрајини, још онда културна ријеткост, српска хптампарнја у ЗГилешеву н Горажду, из којих излазише црквене књиге за подјарм.вену цркву у Босни. 1 ) Кад незнамо како се запушетена православна црква за вријеме кра.вева босанских, на тај степен теолошког рада већ послије једног вијека култивирала, онда пек мп се не пребацн: што толпке припознате назоре о босанској цркви у овој конпилацији депримирам, ако кажем: да ништа познтнвпо незнамо шта је било са богумнлском сектом у Боснн. Ја бпх рекао да је баш та концентрпсана религиозна радња у манастиру Милешеву „иоследњеје издихавнје" ЦСККВВ ЕООЛНћСКб И В16Р6 Б0СЛНБСК6. ! ) ба&пк: Р.чтаЉу (1. р ,П11о»1ог;тиу V. Ргаге. 1851.

Одговор

на биљешке и питања г. В. Стакића.

Ј 15. броју овога листа од 188!). године,

II ако се не радо бавим „босаиским ства-

наиђох на три бил>ешке г. 11 Стакића, у којима рима", јер у њима сам по најмање познат, ипак је подједно ставио н нека питања. видећи, да г. Стакићу до сада није одговорено