Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 2)51

није могао стати на земљу, иа ми казиваше, дајући главом и реиом разне знаке, да га ослободим од несреће. Мало се промислим и ириступпм с' особитом пажњом к' лаву, те му извадим дрво, што му је у нози бнло и што му је сметало, те није могао на земљу да стане. На тај начин излијечих лава и од зла га сачувах. Он ми погаље давагае меса од свог лова и једох четирн дана, гато их пробавих у оној пустињи. Ја сад знам да је то онај лав, којн познавши ме — свога добротвора — указа ми данас велику благодарност." Ово чувши цар, избави и ослободн Ананију, па му још дарова лава, који пђаше за њпм по граду, као јагње мирно и тихо, не хотећи да иапада нпти узнемнрује никога. Колику лављеву благодарност Хришћанине видига у овој причи ? Видиш да је и онај лав могао бнти растргнут од другпје лавова радп доброте, коју указа свом добротвору? Лав познаје добротвора свога и сјећа се добра, које му псти учини, па му се за то и благодаран показује, а тн Хришћанине не ћеш да се сјетига добара, гато ти их учини Господ; не ћега да чиншн као што ти доликује н као тпто тп п савјест налаже, која вели: за свако доброчинство треба благодарити, већ хулига на највећег добротвора свога. Ти си дакле хулниче н од звјерова гори несмисленпји. Познајмо, браћо, доброчннства свога Творца и спаситеља Бога, иа дођимо у цркву на то свето мјесто, да му благодаримо; рецпмо п ми са Јованом Дамаскином: „ II !та. Ие.ио даиги Гостгоду за многа доброчинсшва, која нам ушни? За тгропадлжву нишу тг.ЈЈироду постаде Бог човјеком и усели се у нас заробмникс Пзбавитељ, к нсблагодарнијем доброчинитсл,, онима, који су у тами сунце тгравде, на крсту бсстрастан у аду (ааклу) свјетлоаа. у с.ирти живот.. Благодаримо, сливимо и превазносимо у три лица само једно еугишество -— 1 једног Бога, створитела и сласителм нашег. који је створио небо и земљу, море и све што је у нм.ма. Благода\>имо Госттода што нам је свс тако краено урсдио, да нам свака етвар служи: земљу, да нам дајс плодове, сунцс и мјесец, да нае грију и да нам свијстале, мора, језера и ријеке, да нас поје и да нас хране." Човјек је и створен, да слави Бога молитвом и добрим дјелима, да живи на славу божију, на корнст себи и својијем ближњима; он је створен

по облнку божијем, да се свагда сјећа високог поријекла свог. Он је примио од свијех твари највигае милости од Бога, иа за то и има највеће дужностп да извргаује. И као гато му је највшпе даровано на земљи, тако му је једином обећано много више на небу, куда ваља непрестано да уиравља поглед свој. Ово треба да занима сваког Хригаћанина, јер оваке мисли подстичу човјека на љубав према Богу, уздижу душу човјечпју до впснна, и склањају га на свако племенпто п човјекољубнво дјело. Коме је познато, да Бог зна све што чннимо, било јавно или тајно са знањем или у незнању — тај ће се чуватн од оног великог грпјеха, у ком се овдје говори. Ко је увјерен, да ће му Бог датп она блага, што их је вјернпма својима обећао, тај ће, мпслпм, живот свој проводити онако, како бп могао битн достојан те мплости. Реци те ми дакле може ли битп среће н напретка, благостања и благослова божијег ондје, гдје се Он не погатује, ондје, гдје мјеето побожности влада безбожност, у мјесго законабезакоње?! Свакако не може, јер л.уди који почну ))ужнтп највеће светиње, изгубнли су образ н нодобпје божије, отпали су од Бога као неиослугапи анђе.ш, - зли духовн и не наличе толико на људе колико на бесловесне животиње. Промисдп се, драги брате, ко те обдари толпкијем даровима, ко ти учинп толика добра, ко те заодјену хаљином, обу обућом, напојп водом и нахрани хл>ебом, ко лн те избавп из вјечннјех мука а уведе у царство небесно, ко те толпко заљуби п од страганпјех биједа избави као ГосноД Христос Творац и нромпслптел. твој ? Ни отац нн мати, ни братац ни сестрица, ни род нн пријатељ, нитп ко год од онијех које највећма љубига, не учинн ти толико заноснијех н несхватљпвпјех доброта, колико ти их учипп твој свагдагањп промислител> и отац — Јоог. Из велике љубави према роду човјечијем посла на земљу свога јединородног снна, а нашег' искупитеља Исуеа Христа, којн прпми на себе човјечију прпроду и поставшп нашијем посредником код Нога оца, спасе нас: „тикш ео коз,шбм Ког -ћ /жрг, "Глкш н [ккм !Коегш едниороднпгш д.и -к е ['г'к, дд к1лк-к к ^рУжН кт, 0|пч ii! погнкнјтћ 110 и.идт-к жнкоч-к к-бчнкш" (Јован III. 16.). А пророк Исаија вели: _н( ^-оддтли нн днгм-к, но г.м.г Гогподк гп.ш н,!ск"(гл. ()о. сх. 9.). Велика је доброта и милоет,