Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 272

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

ЛОЖНЛ'1* Ж( Т1'ГП» [(ГО Ц1ј1ККМ КЛД(Дј)»1ЛНОИ [КАХ.1ГШ К(ЛИКО,иУч(ники Г(шрпл нж( КТ1 нокол!к слд-к ко е;к( нзшкјм ж .1ти (А Лнт|/инн[0 ,и"и егдл нУждл [И^т> ко ( Т |)( е У( Тт >." Аитимппс је постављен модрмм платном, које је иа више мјеста, вал.да од влаге изједено. Не познава се мјесто, да су у њему спете моћи з.иинвеис биле. На дпу пак стоји заиисано руком : Одкупп :ке Носподп раба божија аитимипс

Симо Јелица и Перо Мнтрић н Лазо Дугњак. 1Гпса Илија и Раднч л шд јереј Симона. Сви ови, н још много други стари, измјењени су новнм антпмннсима, п предани дотичним црквама, а освекени су од митрополита сарајевског г. Ђорђа Ннколајевића, н уложене снете моћп у њп, а они стари чувају се у архпви конзпсторпјалној. Д. Б. М. Ђ. Н.

Светитеницп и учитељи као наставници пољопривреде. /% Ппшс В. Ђ. (Свршетак.)

Свијем нам јс познато, да су за боље обрађивање земл>е н успјешннји рад од прнјеке потребе и бољи ппљопривредни алатп и машине. 3* напреднијим земљама има тијех доста и дневно се усавршанају све у ту цијељ, да се радови бо.Ђе н лакше изведу а вријеме и новац уштеди. Ми се на иротив служимо још алатпма, којпма се нп из далека не могу извршнтп пољопривредпп радови онако, како бп требало. Узмпмо само за примјер наш дрвени плуг, у који запрежемо по трн до четири пара волова, па ипак не само да нијесмо кадрн ваљано удесити дубљину, шнрину н иревртање бразде, већ много дангубнмо на самој њиви углављујући сад један сад други клинчић. Како јс са плугом тако је и са осталијем нашим алатима. Многпх врло потребних иначе простих пољопривредннх справа у већнни случајева и нејмамо, већ радимо како смо од оца научпли не осврћући се на то, што нам је рад непотпун и дангубан. Између осталијех примјера навађамо само вијање овршеног сјемена, које нам по неколнко дана лежи на гувну у хрни, чекајући подесан вјетар да га лопатом ни потнуно од пљеве а камоли од љуске н корова очистимо. Наравно је да морамо тако радити кад је вјетрењача, која се за мали новац може набавптп.потпуно пепозната у многијем нашиш крајевима. Тој незгоди могла би у пеколико ттомоАи земаљска управа разашиљањем валанијех псрава и алата поједштјсм општинама на углсд, затијем, као што већ рекосмо, поллтриврсдна друштва, па и СВештвНИЦИ тијем, да у ттрвом реду отпочну радити бољим ала-

тима и сиравама, иа да тако увјсре тежака о ввликој користи н>иховој. Има заната н справа, које појединац може лахко набавитп, но има и таких, које истииа нијесу скуие, но узевши с једне стране лоше матернјално стање нашпх тежака а с друге стране п ту околност, да има справа, од којих се једном могу послужити више кућа (као вјетрењача, тријер или справа, којом се прочишћава житно сјеме, које ћемо сијати, од кукоља п осталог корова и т. д.), било би врло добро да свештеници настоје сложитп више кућа, па да заједнички набаве такову корпсну справу, којом би се могли заједнпчкп у лпјепом споразуму служити. Такова и слична корисна мала удружења невјерујемо да бн нко .цогао лакше укоријенити и одржати у нашем народу него ли наше свештенство. Кад је већ споменуто удружење не можемо пропустити а да се овом приликом не дотакнемо једне врло важне особипе нашег народа, која на жалост у ношљедње врпјеме, кад је баш најпотребнија, почпње слабити а то је домаИа задруга. Свн знамо да је један прутић лакше пребити него ли снопић прућа; знамо да се сложним радом све ностигне а неслога да разруши и најтврђу кућу, а знамо и дневно виђамо, да су сви чланови једне задруге раздијеливши се једном пропали и осиромалшлп, јер се осамљени, ослабљенп и истрошенн убнтачнпм парничењем нијссу могли одржати. Тијем приликама често се деси да аге повуку најбољи крај на најјевтинији па и зако-