Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

В.-Х. ИСТОЧНИК

пред кућом дотичиог надзиратеља г. Попадића Његово високоиреосвештенство изађе и Одмах упути се у цркву, пред којом је звоник од дрвета уздигнут са којега је звоно издавало свој умилни глас и поздрављало поглавицу црквену; пред црквеним вратима стајао је надзиратељ г. Попадић са крстом и јеванђељем у руци, који ЈБегово високопреосвештенство са кратким својим говором поздрави, по ком Високопреосвсштени цјељује крст и јеванђеље, уђе у цркву помоли се Богу нред дверима, уђе у олтар пјељује св. антпминс и поврати се по томе у цркву од куд је народ благосиљао, прн чему свршени богослов г. Таорђс Мачкић отпјева својим умилним али изврсним гласом: „Исполајети дсспота", ио том Архијереј иоздрави присутне са својим очинским и благим ријечима по концу којих сви нрисутни кликну жнвио! Из цркве, Нзегово високопреосвештснство уз нратњу нрисутних, оде у кућу надзиратеља Аџи попа Миле Пбпадића, ђе сеје одмах умити и очеш.Ћати мо]>ао, јер јс јаки вјетар при пјгто вању силну праншну дизао, које смо се пуни нагутали билн. Послије кратког отпочитка догаао је ручак

који је надзиратељ Поиадић за Његово високопреосвештенство прпуготовио. Високопреосвештени господин Митрополит био је намислио тај дан продужити своје путовање до у Варцар-Вакуф, но на молбу свештенства протопрезв. Кључког овђе до сутра дан благоизволити остане и своје путовање одложи. Сутра дан у 7 сатн Његово високопреосвештенство крене из Кључа пут Варцар-Вакуфа, Јајца, Травнпка преко Јањића у евоју резиденцију у Сарајево. Његово високопреосвештенство благоизвољело је овдашњу срп. прав. црк. гаколску општину са својим ведеуваженим писмом из Сарајева обавјестити, да је здраво у резиденцију приспио. Дај Боже да нага општељубљени архипастир високопреосвећени г. Николајевић још многољетно буде обилазио ове крајеве, те бн се онда срећи народној правој надатн могло, уз то кличем живио нремилостиви и нигда незаборављени Архппастиру ! живио днко п поносу сриски ! живио општел,убљенн владико! У Пстровцу , 8. августа 1891. Н. К

Ипсма с Ледепица.

Браћп г. г. Андру и Славомиру Ђурковићима. Од Диопиеије Миковића. III.

Љубазни побратими! Јучер сам био срећан да добијем ваша братска иисма из Тријеста, п из Беча, н иремного сам се обрадовао впдјевшп пз њпх да сте здрави. Боже дај да мИ се тијем свагда узможете хвалити до најмогућније старости.

Доње Ледеиице, 12. маја 1890. Од тог дара Божје моћн Удио је Србу пало, Па кад му је све нропало Нада, н то му остало!

Дуг је простор који нас дијели, али је виша сила српске љубави; на п још уз овај и]10Стор: Да би Тпмор М( >: ђ' нас стао И њега би ирелетила Па би опет мила браћо, Са љубављу љубав била. Једна дужносг н осјећај Са Србином Срба дружи Па га нростор немож' дјелит' Од дужега да је дужи.

Много сс осјећам захвалан да се толико за мене интересујете! Слава Богу, прошлу сам ноћ најмирније проспавао, и данас сам тако расположен како већ одавно нијеоам бпо. — Ово је | за мене добар знак, како г. др. А. Богдан, вели. Сада ћу одма да Вам наставим писање о Доњим Леденпцама, а то с доста ве1иш распо ложењем, него до еад.

Кад се од цркве св. Николе пдс правцем I ћесарским путем, кроз иет — шест минута наиђе