Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 4

Б.-Х. ИСТ0Ч1ТИК

Ов. 1

тије епискоггствовао, у похвалном слову Игатију право каже, приводећи предање саме Цркве Антиохијске, да Игњатије није вргђео лица Исуса Христа у тијелу. Св. Игњатије васпитао се под руководством Апостола, и као што претпостављају, и постављен је он једним од њих, Апостолом Петром, за епи- ј скопа Антиохијске цркве. О дјелању св. Игњатија за вријеме 40 = годишњега управљања његова Антиохијском Дрквом, предање врло мало говори. По ријечма Златоустовим, бјеше он обрасцем добродјетељи и показао је у особи својој сва достојанства епископа. У доба гонења Домицпјанових он је молитвом и постом, неуморним учењем, ревношћу духа дао отпора колебању, да не би ма ко од малодушних и невјештих потонуо. Кад минуше дани гонења, радовао се, што му је паства мирна, но сам бјеше невољан, што није достпгао праве љубави према Исусу И савршеног достојанства ученика. Носећи Христа Бога у свом срцу, топло је желио он, да своје иеповједање засвједочи мученичком смрћу и да своју љубав прама Искупитељу потврди жртвом живота свога, како би се тјешње сјединио с Господем. Иаступп вријеме и испуни се оно, за чим је тежида, о чем се молила света душа његова. 0 тим околностима живота св. Игњатија сачувала су се доста потанка свједочанства у записима о његовој мученичкој смрти, које написаше очевидци, сацутници св. Игњатија, који га пратише из Антиохије у Рим и којн бијаху свједоци његовог посљедњег подвига. 1 ) Император Трајан одржао је сјајне побједе над Скитима, Дацима и другим народима. Опијен својом војном срећом, ријеши се да уништи хришћанство, јер га је распространење хришћанства обеспокајавадо, те изда указ, да и Хришћани приносе жртве боговима заједно са незнабошцима, грозећи смрћу онима, који би указ нарушили. То бијаше 106. год. по Хр. Међутим отишавши с војском у бој против Армена и Партјана, дође Трајан 107. год. у Антиохију, куда је допрла и његова заповјест против Хришћана. И тада св. Игњатије, као добар Христов војник, старајући се о цркви Антиохијској, драговољно се јави императору, не би ли га, ако је могуће, отклонио од гонења против Хришћана, или да умре као мученик за име Христово. Трајан га предуг срете ријечима: „Ко си ти, зли душе, што на4 ) Те записе саставише ђакони : Филон и Агатонод.

стојиш да нарушитп наше законе, те и друге убјеђујеш у том, да и они погину несретно?" „ Нико. одговори Игњатије, Богоносца не зове злим демоном (духом): злп дуси бј еже од слугу Божпјих, но ако ти мене називаш злим духом према тим демонима, за то што сам им ја непријатељ, то се слажем". „А ко је тај Богоносац" ? -г— запита Трајан. „Онај, којп има Христа у срцу свом", одврати ,св. Игњатије. „Зар ти мислиш, да ми у души немамо богова, који нам помажу против непријатеља?" рече Трајан. „Ти из заблуде величаш незнабошке демоне као богове: но један је Бог, који је створио небо и земљу, и море и све, што је у њима, и један је Христос Иеус, Јединац Син Божиј, у чије сам царство ја рад бити прпмљен." Трајан запита: „Ти говориш о Оном, који је распет при понтијском Пилату ?" „Јест о ЕБемз г ," одговори Игњатије, „који је на крсту разапео мој гријех заједно са виновником његовпм, п цијело демонско лукавство и сву злобу осудио и бацио под ноге онима, који Њега посе у срцу свом." „И тако, тп у срцу носиш распетога" ? запита Трајан. „Тако управо, јер је рсчено : уселићу се у њих и посјетићу " биде су ријечи Игњатијеве. Тада император изда заповјед да св. Игњатија окована под војничком стражом одведу у, Рим и да га тамо предаду звјеровима, да га у цирку ради забаве народне звјеровп поједу. Чувши смртну пресуду, св. исповједник, захвали Господу, радосно метне на се окове и у плачној молитви препоручивши Господу иза њега остављену наству, преда се војницима, којима бјеше надожено, да га одведу у Рим. Пут св. Игњатија, кога су водили 10 војника, које је он због жестоког поступања с њпм називао леопардима, био је пут сдаве п торжаства хришћанеке вјере и њених исповједника. У Седевкији приморској луцп — недадеко Антиохије, св. Игњатије сједе на лађу, која је пмала бродити уз обале маде Азије, и накоп опаснога дугог путовања приспје у Смирну. Користећи Се слободом, коју је римскп закон давао узницима, Игњатије настане да се нађе с Подикарпом, епископом Смирнским, који је као и он, био ученпком св. Апостола Јована Богослова. Тамо га је чекала депутација Хришћана мадоазијских цркава, које желећи изразнти своје уважење и љубав према сдавном епископу Антиохије, послаше му своје поздраве и даре преко евојих епископа, презви-