Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Вр.

проток. 5690. издато 3654.

Инсталацијона посланица Митроиолитима Ваеељенског иријестола. НеоФИТ милоигћу божијом Цариградски, Ново Римски и Засељекски Патријарх.

Преосвештени Митроподпте Босански и пречасни екзарше све Далмације у светоме Духу љубезни брате и саслужите.ву наше смјерности госиодине Георг-мје, благодат била Вашем Преосвештенству и мир од Бога. У саучешћу срца налазимо се побуЈјеним милом нам Вашем Преосвештенству ову братску нашу посланицу да вам јавимо послије преселења ка Господу блаженога мефу Патријарсима и предходника нашег господина Дионисија Једренског иопунење обудовљеиог свјатјејтиег Апостолског Патријаршког Васељенског овог Пријестола и на нас изливено преблаго божје благодјејаније. Саоиштавамо вам дакле, пошто је извршено све од светијех канона и постојећих прописа за то опредјељених, да је ради избора на највише правителство ове цркве сабрана народна скупштина у Хрпсту браће светих архијереја и пресвијетлих и најблагороднијих првака и преставннка народа, озревши се на нашу смјерност, позвала нас општим и једноду1ннпм гласањем на кормило свеопштег овог умног брода, у којем се богодани непорочне нам вјере и предања њених залог од вијекова неповријеђен храни. Додуше је заплашило срце наше, који такво што никако не очекивасмо, тако испало гласовање кдира и народа, и остави нас одважност поре^ујућ немоћ нашу са тешким бременом многопопечителне службе ове, са брзим унапре^ењем благостања, и са многим у овим неугодним приликама очекивањем (од 4 ) побожног (нам) испуњавања. Но имајући вјеропати, по продапој нам науци, да се у свему, што се по светој Христовој Цркви дога^а, указује попут вође свише промпсао

божанственог њеног женпха, и увидјевшп у позпвајућем нас гласу највишу ТБегову заповијест, посЛугтгно се покорисмо Господу „к н!.иж! д изерлннж предопред^леннн по прЕдпр(АТ'Гк) онлгш, д^кшј.дгш к;а ^от4н'Г(/Иг ко.тн [коеа . 4 Те падшп пред Бога и сву своју надежду положивпш у њега, прихватисмо кормило светог брда удостојившп се најприје превишњег прпзпања и проглашења сијателњејшег и державњејшег нашега владаоца и свијетлог му правителства, од којих смо благоиаклони предусрет добили и благохотно одобрење. Тако дакде Богом помилокани и ово што се збидо давајући на знање Вашем 11|н-осв"!итонст1!\'. признајемо да, са надеждом па Бога и исказаним нам вдадалачким благоволењем, немамо придодати у управи општих црквених п народних послова, ван нашу искрену жељу, да се покажемо изабраним од Вога, и да чувамо неоскврњен повјерени нам светн залог, а и непритворну љубав према свима и најдубље поуздање на корист свекодиког освећеиог братства и на богодухновену ревност цијеле хрпшћанске заједнице. Те у таквој нади и таквим средствима снабдјевени за сретну пловидбу, мислимо да иам је неопходно нужно наредити, будућ да се црква божја састоји из скупа вјерних, те је заједничка дужност свију нас, да се бринемо непрестапо и постојано, да се ревном вјером и љубављу у Христа, миром и јединством она наоколо одбрањује свагда од сваке спољашне лукаве наваде, тако и од унутарње неслоге. А кад ми вама, који то знате јављамо, не треба да Вашем Преосвештенству потаико напомињемо све оно појединце, што вам