Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 73

ских дужности, и архијерејски ској благослов, одавна жељенп од стране народа указати му и дати. Послије тога поздрава присутни три-пут викнуше: „Живио !!!" Сишавши с' кола сви присутни љубили су архијереја у руку и добијали благослов. 1Три угодној мјесечини излишне би биле друге светиљке. Уз пратњу радоснога народа допраћено је Његово Високопреосвештенство до у припремљени за Њега угодан квартир, да од дуга пута утруђен отпочине. — Одмах се у народу могла примјетити необична струја радости и весеља а сигурно зато, што су доживјели оваке госте причекивати. Опазило се, гдје један другоме говори: „Боже драги! како је г. Владика остарио, како ли се накани онакови стар доћи. Е, баш му високо хвала." Кроз мало вријеме већ и поноћ наста ради сна и одмора. Сутра дан — у суботу — око 9 сати 1Бегово Високопреосвештенство по пријатном уранку изволи разгледати околину и положај мјеста, које му се допало. — Прегледао је новосаграђену цркву, њен спољашњи и унутрашњи план; простор око цркве у порту ограђен; за освећење исте неопходно нужне потребе — ствари. Није жалио труда успети се мало уз брдо, те походити стару црквицу и прегледати је. Видивши је са свим просту, малену и ниску, по дрвеном њеном саставу ослабл^ену, сиромашну, без икакова накита — чисто му се на лицу могло примјетити неко сажаљење, које је ријечима и посвједочио: „Драги народе, мили народе, гдје си долазио и Богу се молио и опет вјеру одржао." — Прегледа час.ну трпезу, св. моштн у стубу не нађе, антиминс нов неосвећен узе. да га законитим учини за нову цркву. По томе приспје и врпјеме за ручак, који је нашпм гостима, послије онога ходања и разгледања околине, пријатан бпо. Након свега рада и после ручка одмора, задовољства и уживања тога дана приспје и вријеме да се вечерњим молитвама препоручимо Богу Творцу. Околним свештенством, које је већ приспјело, допраћено је Његово Високопреосвештенство до у цркву, која је била већ пуна странога народа, грађана п тежака. Пречаснн прото сребренички Алекса Поповић с протођаконом Бошковићем, одслужио је вечерњу с де-

нијама, а за пјевпицама појали су парох факоковићки и пречаспи прото зворнички. По свршетку вечерње и на благослов архијерејски отпјеванога „тон деспотин," гомилама народ нриступаше десницп Његова Високопрсоевештенства, да је цједује и благослов добије. Свако је рад да је ближе старца архијереја, да га јасније н боље види и у свијести упечати. Те вечери је народ из свију крајева све већма придолазио, који се лахко могао смјестити и преноћити због лијепе, топле и пуним мјесецом огријане ноћи. — И сву цијелу ноћ је народ врвио, долазио, док и зора не сијну, док п прнсп^ джк [к^тллгш торжкткд" — дан «лаве жељене. Румени сунчеви зраци јутрењи знака дадоше, да ће цио тај дан угодно и топло вријеме бити. Јутрењу зору у недостатку звона поздравише звуци јасне гвоздсне свечке и позваше народ на јутрењу молитву. При концу исте Његово Високопреосвештенство уз пратњу свештеника и народа дочекан је од неколико обучених свештеника пред црквеннм вратима п пропраћен је с „достојним" у цркву, у којој подјелп благоелов свештеницима, који ће служити. Прп облачењу архијереја „Славу и Дар небесни" 8-ог гласа пјевао је г. Саво Дангић, парох слапашнички. Затим је настао чин освећења водице и освећења цркве, а по овоме служба Божија, коју г. МиТрополит, са својим вриједним и искусним у службн протођаконом и са још 8 свештенпка одслужио. Од тијех били су као првенствујућп Алекса Поповић прото сребренички, па прото зворнички Василије Остојић, затим парох те цркве Теодосије С. Поповић, Обрад Симић, Димитрије и Јосиф Блажић, Рнсто Блажнћ, Тодор Марковић. Између тијех било их је, који нису билп вични служити при службп архијерејској; али је ппак склад бко, јер општељубњени Србин архијереј настојао је за тим и у тишини исправљао. И цргева и хор пуни су странога народа били. По Јевангелију изговорио је народу врлп архипастир врло дивну поуку, како се и као Срби и као Хришћани имају држати и владати у овоме свијету, истакнувши неке мане и пороке. који су народом владали и који могу владати, те да их се чува и клони, а препоручпвши му врлине хришћанске, које су нужне човјеку хри-