Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 86

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

ђују, и ако ништа не пјевају они барем читају „вјерују" и „отче наш". Но који учитељи неће баш ништа, тојезло и наопако! — Сувише пак има их и такових безбожника, који ее неће да исповједају и прмчешћују, већ мрсе уз часне посте. За такове може свештеник сдободно речи : ,,И>есте бо от овец мојих." С тога би добро било да надлежне духовне власти благоизволе учинити предлог земаљској влади, нека би ова нарочиту пажљу издала у погледу тога на г. г. учитеље, како се имају владати у погледу похађања цркве. А такођер да и мјеене власти у смотрењу тога врло бордо пазе над њима, иначе ће овим досадањим начином наш свештенички рад излишан битп, кад се у стадо Христово увуку „лжехриста и лжепророци, не шчадјашчи стада." Са оваковим и овима подобним не треба свештеници ни да се држе, нити да имају с њима каква споразума, јер св. писмо каже: „С преподобним преподобен будешн, со избраним избран, а со строптивим развратившисја." Зато је боље овакове учитеље, ако неби још опомену своје претпостављеае власти хтјели слушати, одпустити од службе, него их држати у томе знању на штету подмлатка српског! Један свештеник. Јеромонах манастира Бање у Боко-которској епархији, преподобни отац Дионисије (МиковиЂ), сарадник нашег листа, приликом храмовске славе у Котору, на Никољ-дан 1891. год. при архијерејској служби, произведен је за Игумана од Нзеговог Високопреосвештенста епиекопа г. Герасима Петрановића, с правом ношења црвеног појаса. Радујемо се овом одликовању и хвала епископу Петрановићу, који награђује заслужне и и дјелатељне људе, као што је овај вриједни калуђер Дпонисије, који се стара о унапређењу свете обитељи манастира Бање, а поред тога неуморно ради и на књижевном пољу, необзирући се на своје порушено здравље. И опет велимо хвала епископу Петрановићу на овом одликовању, јер таково одликовање не даје се по годинама него по вриједности и заслузи. Зидање патријаршеског двора. Српски саборски одбор у Ср. Карловцима ријешио је да се зпда патријаршески двор и предао је ту радњу Србину архитекту г. Владимиру Николићу, који

ће сазидати двор за 209.000 фор. Ова зграда мора ће доћи под кров 1. новембра 1892. год. а 1. октомбра 1893. мора бити сасвим готова и предана. Нови двор ће имати преко 90 разних проеторија, између којих ће једна бити и за држање народног сабора. Српске Јавор-Гусле. Праве српске народне гусле од јавора сува, дивно израђене и вјешто удешене израђује и продаје честитн брат Србин г. Милан Тркуља , трговац у Госпићу (Лика Хрватска) по 2 фор. 50 новч. са паковањем 2 фор. 75 новч. Богословско друштво. Богослови*кардовачке срнске православне богословије основаше „Богоедовско књижевно друштво „Слогу"." Правила тога друштва одобрила је с неким допунама професорска колегија карловачке богосдовије и штампана су у 5 броју овогодишњем „Српског Сиона." Дијељ је овог друштва: „да унапређује своје чланове у интелектуалном и моралном развитку њихову и усавршавању њихове спреме за будући позпв." За споменик Сими Килутиновићу-Сарајлији. Из Сан-Франциска у Америци јављају, да је међу тамошњим православним Србпма скупљена лијепа свота за споменик великом српском пјеснику Сими Мидутиновићу Сарајлији, који ће се у Сарајеву подићи. Живили Срби американци! Шнолски фонд у Мостару. Српско-правосл. црквено-школска општина у Мостару држала је годишњу скупштину 20. јануара о. г. и на њој је између осталога основан фонд за српску шкоду. Тога дана пало је за фонд 25.000 фор., а за неколико дана упнсало се још тодико. Живида свјесна Србадија Херцеговачка! Прилог цркви. Ђуро Обрадовић тежак из села Костнћа, придожио је једну икону св. Никодаја сиромашној цркви у Врањен Брду за спомен свој и своје породице. Поклон цркви. Дана 6. јануара о. г. побожни Христијанин и врли Србин г. Никола Качавенда у Скендер-Вакуфу, поклонио је цркви Вранијег Брда гробље, које у Скендер-Вакуфу ностоји, и којег је за свој новац у години 1885. купио. Овај спомен г. Никола уступио је цркви за спомен свој и своје породице. Ко не познаје овог Хришћанина, збиља, рекао би, да је ово мали дарак цркви. Но, ко га познаје, тај ће рећи: да је овај дар са иљадама снојен, јер боље је