Bosansko-Hercegovački Istočnik

2*

Св. 3

Стр. 107

мраморних дијелова врата, којима је заоквирен улаз у џамију, те једног полијелеја, од блиједожуте мједи, и на погшБетку златног „алема на врху имбера". Сви ти дијелови — како православни, тако и мухамеданци тврде, да су манастирски. Особито ме у томе увјерава старац хаџи Ибрахим Пита, да је најбол.е свједочанство мермерни дијелови врата, а нада све — „плоча" под доњим прагом, на улазу испред врата. Плоча је од шаренога мрког мрамора, као и остали дијелови, а дуга је 1"55 м. и широка 63 цм. до под праг. У плочп је ископан простор (као стеценица) у дуљину 1 • 11 м. и . ширину 18 цм., те му је радња лијепа и углађена, што стојп у свези са осталим дјеловима и показује вјешта неимара, који се око ње трудио. Дужина ископине у тој плочи бијаше ширина (1 • 11 м,) -врата некадашње цркве манастирске. Синан-бег пренеоавптн те дијелове к својој задужбини, бп му кратка та плоча за џамијских врата те уза њу на лијсву страну настави другу од 46 цм. дугу, и у њој ископа простор од 10 цм. дуљнне п 18 цм. шпрпне — бпва наставак првој. Та нова искошша, као ни комад не подударају се са старим великим комадом, а радња му је рапава и незграпна, гдје нам одаје невјешта мај стора са хрђавим члатом. По томе нам ј е то јасно свједочанство двају неимара и двију грађевина — цркве и џамије; а по томе и ступови иду у прилог томе. Полијелеј је у турбету Гази Синан-бега, а показује нам дубоку старост. Саетоји се од дугачког плоенатог ступа, који се у врху свршава ,.двоглавим орлом" раширених крпла, но без ногу, но се масивним трапецу сличним раширеним репом хвата ступа, који носи широки „тас" са шест рупа у правоугаонику, гдје су утакнути савјено-гранасти чираци свршавајуки се устима за свијеће, а испод рбих тасови. На дну се ступик свршава велпком јабуком. Крила су орлова проста Ј — плосната, а пераје му сртше заковрчено прама глави у облику трокута, гдје му се први пар — најдужи с кљуном веже. И главе су му плоснате, те цио орао изгледа као пдоча, низ коју се пружају резе без икаква патписа, као и читав свијећњак, осим масивних подоба у облику људском и лављем међу завијуцима грања и низ ступ.

Орао није окруњен, но му се између глава продужава ступац на облац, који залази у четвртасту па лук сведену карику, у коју је утакнут павтади ланац и заквачен о своду турбета — виси над мезаром Шемсн кадуне. Од свијећњака су се изгубила два чирачића, те пх је сада четпри, но ипак у њима не горе свнјеће, но је жпцом прпвсзан стакдопи кандиљ уза њ, гдје уље гори, а он тек онако парадира у турбету. .... Алем је у џамији, а блиста се на врху пмбера, те говоре да је скован од злата црквене јабуке и крста порушеног манастпра. — То је материјал, знаци манастирски црквени ! * У наведеном чланку ја сам тек натукнуо, да би био онај порушени манастир, што се кроз уста Народна провлачи — „манастир бањски." То своје натукнуће оснивао сам на „чудотворној икони," што народ тврди, а и јасно је, да је плијен задужбине славног Немањића, краља Стефана Уроша II. Милутина (-ј- 1321.). Манастир је био разругоен у XVI. стољећу, као што нам то каже велеучени госп. Др. В. Јагић у иредговору „Светостефанског хрисовуља" на стр. IV., а по свједочанству тадањег путника Куринешића (Еас! 1ЛМ., 174) ^ 1 ) а у једној се старој књпзи чајничке цркве спомиње у затшсу : И Сћ ИГ0/И6Н0Л1Ћ ЕЛНСКИЛ!Б Л1ЛРДЛР16ЛЊ 2 ), те би тада „Бања" била још узгор, јер је књига писана у манастиру Милешеву 7053. (1545.) год., а тада бијаше ту и игуман бањски — Мардарије. Осим тога још ме је једно руководидо томе, јер се у народу сачувала традиција о пљеваљској џамији — „Хуееин-пашиној", да је грађена, кад и чајничка (народна предаја вели, да је пљеваљску градио шегрт, а чајничку мајстор); а Гази Синан-бег и Хусеин-бег или паша — бијаху два рођена брата. Хусеин-паша попдпјени Бању (по некима Мнлешево), те тим плијеном сазида дивну џамију у Плевљима, гдје и данас народ прстом показује на вите ступове, свијећњаке н злато манастира бањског. Тој традицији противи се друга говорећи, да је пљеваљска џампја еазидана плијеном „миА ) Види „СветостеФански хрисовул." . , . (зем. влада за Бос. и Херц., Беч 1890.) предговор сгр. IV. * 2 ) Види читав запис у „Шематизму херц зах. митр.," год. 1889., стр. 124—125.