Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 117

узимљу евангелије, крст и икону, које сами најприје цјелују а затим износе народу да и он пјслује и између себе друг друга нјелује и говори: Хр"|Гтог когкргн а други одговарају: коштин^ когкресЕ! Иза овог одма почиње литургија. На ЛИтургији: По „Благоеловено царство", најстарији свештеник пјева тропар Христос воскресе (3 пута); затим прнпјеви „ Да воскреснеш Вог " и тд., пјевци „Хрисшос воскресе " по слава и ниње: „ Христос воскресе и . Свештеник „ Хрисшос воскресе " . . . а ијевцн „ Исушчим во гробје живош дарово ". За тим јектенија велика. По возгласу Антифон I., псалом 65 „ Воскликните господеви " и „ Молитвами богородици " ; по Слава и Ниње Јектенија мала; па Антифон П-ги псалом 66 „ Ђоже ушчедрини" и „ Стгасини сине божији воскреси из мсртвих" ; по Слава и Пиње „ Јединородни сине а . Јектенија. Антифон III. пгалом 67 „Да воекреснет Ђог и итд. и тропар „ Хрисшос воскрес. и По входу премудрост прости, и входноје: „В церквах благословите и . Тропар „ Христос воскресе и . Ипакој „П редварившија и Слава и ниње кондак „ Ашче и во гроб и . Мјесто трисвјатог „ Јелици во Христа и . Прокимен „ Сеј ден јегоже сотвори готод и \ Апостол дјејанији зач. 1-во, Евангелије од Јована зач. I. Мјесто достојно „ Ангел воиијаше и . Причастен Ћ Тјело Хриааово и . Мјесто „Благословен грјади и , „Видјехом свјет и и ^Амин да иеаолњатсја и — пјева се „ Христос воскрес и по 1 пут. По Јектенији п за амвоној молитви у мјесто „ Буди имја госиодне^ — ,,Христос воскрес и . Свештеник: „ Благословеније господње и . . . Мјесто Ћ Слава тебје Христе боже и — пјева свештенпк Ћ Христос воскресе и , пјевци „Исушчим во гробје а } и отпуст. Свештеник држећи крст у десној руци говори окренут народу иред дверима олтарским

трипут: Христос воскресе ! А народ одговара: „Воистину воскресе и ! Па онда пјевци одпјевају тропар а свештеник: „ II нам дарова живот вјечни тгоклањајемсја јего шридневному воскресенију и . . . . Олтарске царске двери не затварнју се цијеле нодјеље! На вечерњи : Тога дана вечерња почиње у 3 сата по европ. сату, и послије 9 часа свештеник обучен у иотпуне одежде црквене, стане пред св. трапезу и за возгласом: г Благословен Б ог наш и почиње вечерњу службу (као прп почетку литургије): а на име: узме у лијеву руку крст а у десну кадионицу н кади крстообразно св. престол пјевајући: „ Х.ристос воскресе и (три пута) итд. У вријеме када свештеник гласно изговара стихове: п Да воскреснеш Бог" итд. и нјевања „ Христос воскресе и — свештеник кади престол са све четири стране и олтар. За тим Јектенија велпка. На Госиоди воззвах стихире воскресне на 6. гласа 2-ог. У вријеме пјевања ових стихира свештенит иде и кади сав храм. Бход са Евангелијем. Велпки прокимеи: „ Кшо Б ог вели и . . . . г 11саодобититисја нам и . . . . и читање Евангелија (од Јована глава XX. стих 19—25) на више језика, а најсходније на јеврејском, грчком и римском, јер је и натпис на крсту христовом на овим језицима био наппсан. Евангелије чита најстарији свештеник у олтару на св. престолу а остали свештеници раздијеле се по унутрашњости храма. За тим ектенпја: „Рцем вси и . . . „Сиодоби Тосшди и . . . ^Ислолним. всчерњују молитву " . . . На стиховње стрихира воскресна и стихире паски. Слава и ниње: „Ћоскресенија ден и . . . Х.ристос воскресе и (3 пута), „П ремудрост и . . . и одпуст с крстом као при свршетку литургије. Уред.

Из путничких црта. Од Мар. С. Поповића.

Ј

Југо-источно од Плеваља, на средњем брежуљку — у крај плеваљског поља, налази се српска црква, која, је посвећена у славу св. пророка Илије — 3 / 4 сахата далеко. По прнчању пречасног госп. Риста Шиљка, који послужује исту цркву, она је врло стара;

тако му Је неки испптиваоц старнна причао, да је црква прављена на 300 година прије Христа, и била је посвећена у славу идолопоклоничкијем боговима. Око цркве било је много стећака — сно-