Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 122

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

се је посветило, и збиља нијесу се иреварили у својим мислима. Они нађу мртво тијело Алексијино, које се је посветпло. Они узму посвећено тијело и однесу га у цркву, а родитељи његови текар послије дознаду, да је оно њихов Алексије

био, што су га најпоолије као иросјака у свој дом примилп." +И дандаиас по народпом мппивењу налази се тијело св. Алексијо човјека божијег негдје у цркви. —

Рукопо Лазар Марковић из Бијељине (Зворничко'1'узламеке епархије), свршени богословац српскоправосл. рељевског завода, и учитељ срп. школе у Градачцу, на молбу привременог админисгратора тузланске митрОполије, рукоположен је од Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митро-

ожени. полита Дабро-босанског г. Ђорђа Ппколајевића у Сарајеву 9. фебруара 1892. за ђакона а 16. и. м. и год. за свештеника, и додијељен је за помоћника своме оцу протојереју Димптрију Марковићу пароху у Бијељпни.

Разно.

0 Васкршњем јајету. У православном хришћанском свијету, на дан свијетлог празника Васкресења Христовог, вјера и радост изразкава се трима поздравима један другом: 1. рјечима „Хртсшос воскресе и ! и одговором: „во истину воскресе "! 2. братским и искреним пољубцима друг друга (у уста или рамена) п 3. подарком, један другоме, гааренога јајета — обпчно црвено. 1. Поздрав: Ћ Хрисш>с воскресе и и одговор Другога лица: „во истину воскресе и напомиње нам радосну вјест о Христовом воскресенију, коју су пронијеле жене мироносице прво апостолима а посље и свима другима. Тим поздравом ми изражавамо вјеру и радост празника христовог воскресења и побједу над непријатељима христијанства. 2. ЈБубљење један другог (лозбание) јесте такође радосно поздравље и израз љубави и братских односа тада, када света црква мати налаже нам, да опростимо и заборавимо на уврједе што су нам нанијели наши ближњи: „простим всја и ради воскресња друг друга обимем -ћ". (Церкв. пјесма). 3. ИГарено (црвено) јаје, — преставља цијелу земљу, цио свијет искупљен крви Христовом. Даље, служи символом иашег воскресења. Жпдкост у јајету није ништа друго, до мртва бездушна материја из које се по свемогућству Божијем, развије живо суштаство. И тијело наше

[ тако исто подвргавајући се тљенију и разлагању у трулеж, по свемогућству Божијем, за кога је све живо и пред ким нема смрти н трулежи, постаје живо — васкрсава. Тај се обичај чува још из иредања, кад је Марија Магдалина ишла у Рим императору Тиверију, и приступивши к њему поднијела му црвено јаје, и поздравила га са ријечима: „Хрмстос воскресе а !! Јаје је дакле израз и символ радости љубави и вјере у будуће воскрсеније наше. Свето-савска прослава у манастиру ГошоНИЦИ. Ћ Свеши Сава, српска славаУ- Па баш драги брате Србине и драгосна Српкињо селе —- ја мислим да нема значајније и веселије славе у Србина (изузевпш славу крсног имена) од славе св. Саве српске цркве врховне главе. И збиља, ако игдте, а оно у нашој милој — негда славној Босни поносној и носестрпми јој кршној и јуначној Херцеговини, та се је сдава одомачила, па шта више по многпм селима обдржава; а тако и треба, јер само иомоћу срнских слава, српских зборова и договора. моћи ће се српска свијест пробудити и утврдити, а богме гдје ]е српска свијест будна, ту су и српске светпње очуване. Ето ове године прослави се први пут св. Сава и у Воведенском манастиру Гомионици, па бора ми према приликама мјеета сасвим лијепо.