Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 138

Св. 4 и 5

друге па и сваке године ; и у опште тада, кадје била за то иужда; тако исто није се купио извјестан број дјеце пз поједине покрајине; него су бирали не саму дјецу од 6—7 година, него и од 7 —15 годииа. ГГојављивање тих пописних комисија за дјецу у хришћанским градовима и селима, бјеше једнако са непријатељском најездом. Скупљачи отимали су од родитеља дјецу силом; а ако бп их родитељи сакрили, подвргли би их мукама, а не рнјетко и самој смртној казни. Изабрана хришћанска дјеца васпитавана су у Мухамеданству н кад су доцније ступила у војску јаничара или у дворску слузкбу, често би постизивала висока мјеста у државној служби. Та околност била је узроком, да су неки родитељи добровољно давали своју дјецу, а неки су узимали дјецу у Турака и давали их у мјесто своје. Бнло како му драго, црква је ушљед те порезе на дјецу губила врло много својих чланова. Данак, кога је натоварио на Хришћане Мухамед П. у виду харача и који 1е за његових нашљедника непрестано расгао, за Солимана увеличао се још већма. Турци сами не плаћаху порезе; те је но томе свеколикн терет државних расхода товарен на Хришћане, а за Солимана бијаху ти расходи врло огромни. Нашљедник Солиманов, Селим II (1556.1574.), који се је називао т рушитемм хришИанске вјере " био је према Хришћанима тако исто жесток, као и предходници му. Год. 156!). ставио је забрану на приходе свију цркава у својој државп, осим цркава у Цариграду, Адријаноиољу и Бруси, с дозволом: да пх Хришћани могу искуиљивати. Хришћани бјеху принуђени, да издаду п последња срества, па чак да продају п црквене ствари, са.мо да скупе одкуп. Годипе 1571., када турско бродовље бјеше од савозне војске чападнпх држава уништено код Леиапта, — Селнм се тако разјарпо, да је наумио потући свс Хршпћанс у Цариграду, не штедећн ни пола нп узраста. Н само мудри разлози великога всзпра оеујетили су ту варварску наредбу. Пашс бјсху псти таки варвари, као и сами султан. Ево примјера, гсако су поступали са ХрпшКаннма. Око год. 1570. дође у Јерусолим повн паша; монасн лавре Саве освићенога дођу V великом броју, да га с. даровима поздраве. Паша прпмп дарове, но примјсти, да нс може дозволитп. да у једпом мапастиру ;кпвп толика мпожниа људп, те зановједи, да сс многи од

њих на мјесту убију. Селим одобри поступак свога чиновника. Сљедећи султан Мурат III. (1574—1595.) бијаше човјек корпстољубив, раскошан и сувише одап страсном животу. Да би задовољио своју грабљивост и раскош, он је одузимао приходе од својих паша, а паше опет отпмаху и пошљедњу иару од несрећних Хришћана, тим више, што п они, као и сви у опште турски чиновннци не добијаху плаће из државне благајне. Грабеж и насиље паша учпнило је то, да су градови, Хришћанима насел>ени, опустили, а поља им остала необрађена и т. д. Од тога грабежа не бјеху изузете ни хришћанске цркве. Године 1584. неки грк — одступник долаже Мурату, да храм Свеблажене , при коме бјеше патријаршија, расиолаже нсбројенпм благом. У исто врпјеме некн турски фанатици представе му, да у Цариграду са умножењем мухамеданскога становннштва, осјећа се оскудица у џамијама. Мурат побуђен с једнс стране користољубљем, а с друге фанатизмом, нзда наредбу, да се од Хрвдџћана одузму све цркве и да се обрате у џамије. При овом поступку он се позивао на то, да је прпвплегнја дарована Хришћанима од Мухамеда П. вриједила само за оно вријеме, кад је Цариград био пуст п кад је била потреба, да се хрншћанско становништво прима; међу тпм сада је он довољно насељен Мухамеданцима. Патрнјарх Јерсмија II. (1572.—1594.) устане енергично протпв такове наредбе, позивајући се на ферман Мухамеда П.; но Мурат заповједп да га затворе у тамницу и за тим га пошаље у заточење на острво Гадос. За вријеме тога заточења буде храм Свсблажсне и још једна црква отета (1586.) од Хрпшћана, те претворене обје у џамије. Та иста судба постигла бп н друге цркве, да их Хришћани нпјесу одкуппли златом и да сс за њнх не заузсше странн посланици. Сад буде иатријаршија пренешена с ночетка и то на кратко вријеме к храму Богородице утјешнтељке, за тнм к црквп св. Димптрија, а најпослије (1603.) к храму св. Георгпја у Фанару Ј ), гдје је остала све до данас. Нашљедннк Муратов, Мухамсд III (1595.1603.) осим тога, што бпјаше кориетољубив човјек, одликовао се још необичном свирјепошћу. Па њсгову заповнјест, буде ка његове очи удављено његових 19 рођених брата, а трудне жене оца Ј ) Тако се називаједна варошка четврт у Цариграду,