Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 388
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 7
II. Свештена ГеограФија. Увод. 1. Едем и Наид. 2. Подјела земље међу Нојевим синовима. 3. Палестина. 4. Топографски опис Палестине (брда, долине и поља, пустпње, језера и мора, ријеке и иотоци). 5. Политички оппс Палестине (први њепи обитаоци, диоба Ханана: по доласку Израиљћана, послије диобе царства и за вријеме Гимл.ана). 0. Переја. 7. Галилеја. 8. Самарија. 1). Јудеја. 10. Филистимија. 11. Финикија. 12. Ерменска 13. Мидпја. 14. Елам. 15. Перснја. 16. Вавилонија. 17. Асирија. 18. Месопотамија. 19. Мала Азија. 20. Сирија. 21. Арапска. 22. Егнпат. 23. Етиопија. 24. Сјеверна Африка. 4. 1'јечник и тумачење странпх ријечп у Н. Завјету. о. Недјеље св. великог поста. (>. Недјеље по васкрсењу Христовом. 7. Надгробна слова. Друга књига Тумачење Језанђеља са бесједама. На све Недјеље по св. Тројици — до 1-ве Недјеље вел. поета.
Трећа књига Тумачење Јеванђеља са бесједама. 1. На све велике празнике: а) Хрпстове празнпке б) Богородпчпне празпике 11. На све светитељске (средње) празнике. Све три књигб изнијеће преко 60 штампапнх табака на вел. оеминп. Слог цицеро, а хартија сатинирана. Цијена је за све три књиге 10 дин. или о форинти. Претплата се прнма само за цијело дјело а може се дати и у два пута и траје до 1Г\ Августа кад ће и прва књига бнтп готова. Пре 'ЈП1ату примамо саМо ми и књнжара Валожића, у Биограду. За ученпке богословије цијена је за еве три књиге 9 дин. илн 4'50 ф. Молимо г. г. Протојереје, старјешине Манастирске, свештенике и учитеље да се потрудс око скупљања претплатника. У Биограду , 15. Маја 1892. године. Витомир Марковић и Павловић, кројачи цркв. Р1 свештеничког одијела.
| Михаило Ј. Миловановић иарох Угодновички у Тешапском иротопрезвитерату. Након двомјесечног боловаи,а од сушице прпмпвши тајну св. причешћа, нреселио се у вјечност 3. јуна о. г. у 11 сати прије подне. Тјело покојнпково опојано је и сахрањено је у опште гроблае сјутра дан у четвртак у 4 сата иоелије подне од десеторице свештеника. Спроводу је присуствовало овдаши.е чиновништво и грађанетво у велигсом броју. При опијелу у цркви држао је сходан гопор пречасни г. Ристо Јокановић парох Добојскн. Истога дана прије подне извршена је св. литургија у црквн тешанској, коју је одслужио пречаснп Илија Инђић синђел и свештеник парохије Јеланске. Како прп св. литургији тако и при оинјелу одговарао својим милозвучним гласом паш вриједни учитељ г. Алекса Чавић са школском младежи. Покојник је спн почившег свештеника Јована и Маре Миловановића пз Тешња. Блажено почпвши свештсппк Јонан Миловановић био је неколико година свештепнк цркве и парохије тешанске а каснпје цркве и парохије Врућичке (кот. тсшанског). Овај је свештенпк у оно вривријеме био одлпчан свештеник и елужитељ божп јег олта])а. Вио је код народа одвећ обљубљен и увазкен. Рукоположен је за свештеника
^ља. на Воведеније 1853. год. у цркви тешанској, кад Је истог дана и године освештана. Преселио се у вјечност наглом смрћу 21. октобра 1875. год. у својој парохији у селу Теелић— Влаићу а у кући Тривуна Долића земљодјелца, те је послнје смрти пренешен у Тешањ и сахрањен у опште гробље, оставивши иза себе у сиромашном стању попадију са шестеро нејаке дјеце и то четиеро женске и двоје мушке међу којима је и син Михаило. Почивши Михаило рођен је 2. децембра. 1864. године. Основну школу учио је у Тешњу' а касније довршио у Сарајеву. На молбу парохијана, народа и општнне тешанске прпмљен је у српско-православни богословски завод у Рељеву код Сарајева године 1884. и свршио је четири разреда богословије 1888. год. добивши и апсолуторну свједоџбу са општим уснјехом добар. Рукоположен је за ђакона у Сарајеву 25. децембра 1888. год. а за свештеника 22. јануара 1889. такође у Сарајеву од високопреосвештеног Митрополита г. Ђорђа Николајевића, и дата му је парохија Угодновић у којој је служио до смрти. Покојник је у врло жалосном и сиромашном стању оставио своју уцвијељену фамилију и то: попадију н једно женско дијете од двије године; ма,јку и брата. Бог да га нрости и помилујеу царству небесном. Вјечна му тсамјаш. Ј. И. свешт.
Прва српска штавшарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.