Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 7б

приморавају нас, да га не презиремо, већ да га сажаљевамо, да га не исмијавамо, већ да га поучимо, да га иечзбјегасамо, век да се молимо за спасење његово. Је ди он болан? Посјетимо га. Је ди тужан? Утјешимо га. Је ли у нужди? Номозимо му. Таковој љубавн учи Аиостол: лгоку ? вели ои, долготериитт*, л\илс1ссрдстк8гт г к : лк>вк1 не завидит г к: лн>кк1 не пјнвозноситса, м« гордитсд, п{ везчинств8ет г к, не шцетк скои\'к сн, ш рДЗДрДЖЛеТСА, 118 л\к1с <1ИТ г к злл, пе рл'д8етсА и> непрлвд'к, рл'д$етсл же Л псгин-к: Е са лкжитк, ксел\8 К 'к 'р8 ел1лет г к, ксл опк> кл'ет г к, кса тершггк (1. Кор. 13. 4—7). Браћо! держитсА лк>кке ^1. Кор. 14. 1.)Браћо! вса кллгк л1окок'но да кк1клк >т г к. (1Кор. 16. 14.). Кад љубав, пробуђена у нама словом истине, одушевљена словом љубави и загријана словом молмтве, напредује у дјелању ума и срца и показује се у дјелима: онда вршимо ријечи Росподње и чувамо његове заповиједи. Но дрско би било мислити, да у нама живи Господ, као што је говорио за себе Апостол - жик8 ие кто/»8 аз г к, но живе 'т'к во лигк Хртоск (Гал. 2. 20). ]\Ги се још не налазимо у том вишем духовном стању, у којем је био Аиостол који \'кдлилс/.\ к г к скорке \- г к (Рим. 5. 3.) рл'до» кллса к'к стрлдлн'|и\- г к (Кол. 1. 24.) Ми прерано мислимо, да стојпмо на вишем ступњу савршенства у духовиом животу. Док не рл'с!Н1еЛ1 г К СКОеМ нлотп СО СТрЛСТЛ1И и по \отл \и (Гал. 5. 24), ми смо — робовн гријехуАко можемо што казати за нагпу утјеху једипо је то, — да је Господ близу нас, и не улази због неспремности наше у срце наше, већ стојп на вратима: се сток> прн дке'ре \ г к и толк8: лш ^е кто огслГшип "к глл 'ск л1ои, и №ке'рзетх дкерн книд8 к к не<и8, н кечерА1о сх нилгд, и тои со лпкмо (Апок. 3. 20.) Ое сток» и толк8. Гдје? Код мене и код тебе, љубезнн брате, на вратима н

мога и твога срца, Он не улазц с тога, 1ер су врага срца затворена тјелесним п земаљскии мпслпма, већ удара словом љубави у чувство самосвпјестп, да пробудп нашу љубав од гријеховиога дрпјемежа и да ју побудн на бдијење и молитву. Благо ономе, ко чује ТБегов глас н отворн му врата! Ои ће ућп п донијеће блага царства. Божпјега: ирлкдб, <иир г к и рл'достк Л Дгк ст'к (Рпм. 14. 17). Прелазпм на потрсбе стварнога надзора у вршењу објета; као што је опасно остављатп стадо без иастпра, нстојетако опасно остављатп братство без надзора. Пастири чувају овце од грабежа звјерског, а надзор чува подвижнике од стријела лукавога. Да они, који се одрекоше свијета, не мпсле ннти теже за његовим благом, ни задовољством, треба нх сјећатн, шта је казао Исус Христос некому, којп је изјавио да жели ићи за њим, ло жели да се прпје опроети са својим укућанима: Никтоже козложк р8к8 скок> нл рлло, и зр/К ксиатк , оуирлклена естк ка цртк/е ИжТе. (Л. 9. 62.) Да се они, који иду путем самообладаи,а н умртвлења страсти и походи, путем трудова, вјере, молптве, самоодречења п самопожртвовања из љубави ирема Богу, не би одавали дријемежу, небрпзп н сањарпјама чувственостн, треба непрестаио утврђпвати у мислима п дјелима налог нашег Началиика: Едите н лк>лн= теса дл не внидете к& нлилстк. (Мат. 26. 41). Да они, који се нрпближују савршенству у духовном жнвоту, не би малаксавали у духовиим нодвпзпма, треба обраћати особиту пажњу на степен њихове тежње и ревпостп и сазнаватп уиутрашње покрете њихова ума, воље, срца и чувстава. Свјетовњаци нијесу подв])жени тако тешким искушењима тјелесним,