Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 306

Св. и 3

Јер је Педесетница васкрсење душе, као што говоре светн оци: — „Јер је ово знак да нећемо прегибати кољена своја у св. цркви за. сву Подесетницу". Сваки дакле, који хоћв да се очисти од гријехова, које је учинио иреко године, овијем данима, дужан је прије свега, да се сачува од многијех јела (која су вабрањена у оне дане); јер сувишна јела, као што говоре св. оци, иорађају свако зло у човјеку. По томе је дужан тако^е, да не наруши поста без особите нужде, т. ј. да не тражи слаткијех и угоднијех јела, која су нарочито у те дане црквом забрањена; јер сушшшијем јелима, или пићем, може нанијети штету и хвеговој тјелесној природи. Двије су различне страсти у погледу јела. Прва је — кад се ко борн за само слатка јела; дакле увијек хоће слатхсо ма да је и мало. Тако се догађа често, да онај, који ужива у јелу слаткијех јела, ждере залогаје и не сажвакане у устима, због сладости. Ово се зове грчки: „лемаргија" а словенски: „гортлнок"кс'||". Друга је пак, кад ко хоће само да се насити, не гледајући на каквоћу јела, нити се брине да ли су слатка или не, да ли су добра или не; не стара се ни за што вшне, осим само да једе; дакле каква јела била, само да напуни цријево своје. Ово се назива: „гастримаргија" (прождрљивост) т. ј. „чрекок^кси". Сваки дакле, који хоће да се очисти од гријеха, нека се овога чува са највећом опрезношћу, јер то није због тјелесне потребе, ххего због страсти. И ако ко чини једно или друго, чини гријех, хсао 1сад живи безахсоно са жеххом и као кад чини блудство; јер пошљедица је тога, да разум хзоди к једном или к другом: првом ради ра^ахва дјеце, другом ради сластољубља. То се пак види и при самом

јелу; неко једе ради потребе, а неко ради сласти ... Но хсао што смо дужни постити, уздржавајући се од јела, тако иам је дужност чувати језик свој да ие кленота, да не лаже, да ххе изговара празне ријечи, и у опхнте — од свагсога гријеха, хсоји бива језиком. Тако постити треба п очима, т. ј. чувати поглед свој од сиега што је невал>ало и погрјешно. Тако исто уздржавати руке и ноге своје од свакох^а невал.алога дјела, односно пох^рјешног корака. И овако постећи (као ихто гоЈЈори св. ]3асплије), 1хост ће бити пријатан и чуваће сва нчша чувства од свакога зла, те ћемо тако дочекати дан Ваекрсења Христова чисти и нови, и дост^^јни прххчешћа св. тајана; а прије тога поздравићемо долааак Господа лашега Исуса Христа, 1сој и јашући хха магарету улазаше у св. град јерусалимски, — простирући Му иутем гранчице од маслина, т. ј. чиста срца, 1хухха љубави. Но много се налази бесједа, које су св. оцхх говорили о посту и које (ифе хсраткоће ради не помињемо. Таковијех бесједа налази се миого у хсиј И зи , која се зове Саборник", које је говорио св. Василије Велики и други св. оци у похвалу поста. Тако н. пр. бесједа о посту, коју је говорио св. Василије у уторахс сирне неђеље — лист 163 и бесједа, коју је он говорио тахсо^е о посту у петак спрне неђеље — лист 164 налази се у Саборнику, као и друге разне бесједе од њега и другијех св.. отаца. Ово је све написано да виде наши непријатељи коме су противни, и коме шљедују.