Bosansko-Hercegovački Istočnik

1

С*р. 310 Б.-Х. ИСТ( на јединој количшш јела, а ие и на својствима, т, ј. на умјереном јелу свакијех јела, као што је месо, масло, сир, јаја, млијеко и т. д. А наша св. православна цртсва садржи у цјелини о посту ова три састава: I вријемв, количину и својства јела. Вријеме, т. ј. не јести често; количииу. т. ј. не јести много, и својство, т. ј, не јести свака јела, особито: месо, масло, јаја, млијеко и сир. И о времену и о количини говорили смо већ на почетку овога догмата у уводу, у другоме знању, а о својству јела овдје ћемо говорити, о коме је ово установл>ење црквено. Онијем, који посте по уставу свете православие цркве, веома је неопходно пазити на својство јела, т. ј. уздржавати се од некијех јела, и то не од скврњавијех (то не буди), него од онијех, која нијесу прилична посту, и која забрањује црква. А та јела јесу ова: месо, масло, јаЈа, млијеко, сир, а по иекад и неке врсте рибе у различне постове. Овдје противницн вапију и говоре: од куда вам је то, да нека јела уз иост једете, а од нскијех се уздржавате? Но ево им јасна н иепобитна одговора на то: Ради чега је Господ Бог заповиједио Адаму, да једе илод с некијех дрвета, а од плода некијех да се уздржава? 0, да је Адам сачувао оваки пост, не би нам нн требали наши садашњн пости! И још иитамо ми противпике: ради чега бијаше ваиовиједио Господ Бог Израил>ћапима да не једу квасни хљеб него пријесни ? — Као што се види из овнјех ријечи: „Да се не нађе квас у домовима вашим за 7 даиа. Сваки, који окуси квасно, погубиће се душа та од скупа синова Ивраил.енијох,. . }Гик,аква кв^са да ке једсге,

Св. 7 и 8

а по свијем домовима једите пријесно" (Исход XII.). Даље, чујте, шта говори пророк Данило о себи: „У то вријеме ја Данило бијах у жалости три недјеље дана. Јела угодна не једох, ни месо ни вино не у^е у моја уста" (Дан. ХТ. 2, 3.) А три младића, који бијаху с Данилом, радије једоше хљеба него месо с трпезе цареве. Ово су одговори, којима се позивамо на стари завјет. Осим тога могли би ми навести 8ато још много примјера. Тако имаде доста примјера и у новоме завјету. Апостол Павле пишући Римљанима говори: „Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чини, на што се твој брат спотиче, или ода шта горн постаје пли слаби" (Рим. XIV. 21.) Шта впше, наилазимо још у јеванђељу на такова мјеста, која говоре, да ни сам Исус Христос и апостоли не једу ништа осим рибе, а не налазимо нпгдје, да се говори, да једу месо, осим законитог јагњегаа. Нити пак ко може рећи, да је Христос бивао на многијем пировима, као: приликом свадбе у Кани Галилејској, у дому Симона губавога, у дому Закхеја, Марте н Марије и т. д.; јер Христос није бивао ради јестива меса при различнијем пировима, него ради тога, да при вештаственијом јелима даде духовнога угошћења онијем, који при такијем трпезама јеђаху. Па ако Он и јеђаиге тамо, али ипак као примјер п учитељ сваке добродјетељи и уздржљпвости, могаше се уздржатп да не једе месо и остала укусна јела. А шта ћемо рећи за Јована Крститеља, кога сав живот бијаше само пост? Шта ли пак за апостоле? За Петра пише Григорије Назијанзпи у слову о љубави сујете; за св. апостола Матеја пише Климент Александријски у ?. књизи Педагогији, глави 1.: да су се хранпли само једиијем зељем, одиосно сјемен>ем. Св. апо-