Bosansko-Hercegovački Istočnik

С*р. 812

Св. 7 и 8

су на вемљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство". А на другоме мјесту опет говори: „Угледајте се на мене као и ја на Христа" (Колош. III. 5.). Дакле црква Христова није установила никаква вакона о колнчини поснога јела, јер је сматрала да то не би било умјесно, почем не може једнаку количину јела поднијети раденик и нераденшс, слабији и јачи, онај, који се налави код куће као онај, који путуЈе, стари и млади итд. А за то је она установила својство јела свијех у опште, т. ј. изабрала је између различитијех јела нека, која се могу уз пост јести, дочим је нека сасвијем забранила; нарочито пак забранила је она јела, која по својој природи дају тијелу сласт и гојазиост, међу којима је особито месо од животиња и тица, по општему сагласију свију. Рећи ћете, ради чега не забрањује црква изобнлност осталнјех јела, него просто забрањује да се месо уз пост нп мало не једе. Изобилност, сувишност осталијех јела, забрањује природни и божпји аакон. Јер природии закон забрањује одвпше јести почем је таково јело иротивпо и тешко природи, т. ј. може ироузроковати и многе опасне тјелесне болести А закон божији забрањује изобиловање јела, јер сам Христос рекао је апостолима: „Чувајте се да како ваша срца не отежају ждерањем и ппјаиством" (Лука XXI. 34.) За то дакле и није нужно постављати никаквијех закона у погледу количине јела. То је ппк црква оставила на расположење мокима човјечнјим, а само је установила једино својство јела, и ради укроћацања тјелеснога и другијех ради

ј уврока забранпла са свијем јести месо и остала мрсиа јела у извјесне посне дане. Установљење четврто. 0 посту сриједе и петка. Сриједа и петак пости се на основу апостолског предања и установљења, Јер 69. апостолско правило говори: „Који епископ, или презвитер, или дјакон, или иподјакон, или чтец, или појач не пости свету четрдесетнпцу пред Пасхом, пли сриједу или петак, иека се свргне, осим ако није ваиријечен од тјелесне немоћи; ако је свјетовњак нека се одлучи" (види књигу Крмчију, лист 19.). То исто утврђују и св. оци. Тако блажени Петар Александријски, свештеномученик, у 15. правилу говори: „Треба да постимо у сриједу и петак: у сриједу због збора што су га склопили Јудеји о предаји Господа, а у петак, јер је Он за нас пострадао" (види књигу Крмчију лпст 262). Св. Теофилакт, архијепископ бугарсгси тумачећи ријечи јеванђелиста Марка, којп вели: „Бијаху пак још два дана до Пасхе и до дана прнјеснпјех хл.обова; и тражаху главари свештенички и књижевници како бн Г л а (Хрпста) из потаје ухватили и убили" —- говори: „У сриједу учинише савјет и ради тога ми постимо у сриједу" (види тумач. Теофилакта, лист 69. штамп. у Москви). А св. Игњатије Богоиосац у у својој петој посланици Филиб.1Јанима говори: „Немојте презирати сриједу и петак за то што постите, пего још тада раздавајте убогијем храиу". 0 томе гогори и св. Еппфаније Кипарски, говорећи иротив јереси (75). То исто говори и Клпмент Александријски у 7, књизи „Стромати". Питање. У које је вријеме св, црква Христова пост узаконила,