Bosansko-Hercegovački Istočnik

(јтр. $20

С!в. Ч и 8

показује да није у чин ступио ради спасења повјерене му пастве, но само ради своје ползе, и такови обично прибјегава којекаквим празновјеријама, и своје парохијане н.имм заражава и у разврат доводи. 0 оваковпм пастирима говори Господ вседржитељ овако: Тешко пастирима, који пасу сами себе! Не шреба ли сшадо да иасу пастири ? Претилину једете и вуном се одијевате, кожте шовно, стадо не пасете. Слаокјех не кријетте. и болесне не лијечите-, рањенс не завнјате, одагнане не доводите натраг, иагубљене не тражите. него силом и жестином госиодарите над њима. (Језекиљ. гл. 34. ст. 2, 3 и 4.). Па им послије за такову нерадност љихову овако грози : Ево ме на те иастире, ■ и искаИу стадо своје из њиховијех руку, и нсНу им дати више да пасу стадо, и нсИс. вигие пастири тасти сами себс (Језек. гл. 36. ст. 10.) А да не би који од свештеника у поменуту љеност упустио се, или, да не би са свнм незналица остао, то се против тога ова два сасвим потребна ередства предлажу: 1) Да често с пажњом чита све, што се у пастирском Погословл.у садржи, и да ријечи св. Писма, које се у њему наводе, у срце својеукорјењава. Светаписма, говори св. апостол Павле, да умијсш, која те могу умудрити на еаасеније у Христа Исуса. Све је писм:> од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за штрављање, за поучавање у правди. Да буде савршен човјек Ђожиј, за свако добро дјело (П Тим. гл. 3 ст. 15, 16 и 17). 2) Да се свим срдем моли Господу Исусу, да га он духом својим светим просвјети, уразуми и на сваку истину настави, по ријечима Христовии : 11 шшо год заиштете у оца у име моје, оно Ну вам учинити, да сс ирослави отац у сину (Јован гл. 14 ст. 14.) А на другом мјесту говори: Ако останете у мени и ријечи моје у вама осшану, што год хо/1ете иштите, и биИе вам. (Јован гл. 15 ст. 7). На питање чему је свештеник дужан учити своје парохијане, и одкуда ће их учити? одговара се укратко овпм ријечима, да је свештеник дужан учити људе прво, шта да вјерују а друго, шта да раде и извршују. 0 овоме дужчн је свештеник да учи људе из слова Божијег. Томе је и сам Исус Христос обучавао људе, и проповјед своју тпме започео: Покајте се и вјерујте у је ванђелл (Мар. гл. 1. ст. 15.), т. ј. учио је људе вјерп и добрим дјелима, Вјера садржи се у је-

ванђељу, а добра дјела излажу се у десет заповиједи Божијих. ПГто се тиче вјере, она се састоји из 12 чланова, и назива се символ православне вјере, којег су Христијани дужни знати и исповиједати. Сви овн чланови вјере налазе се у светом Ппсму, али не на једном мјесту, него свуда по свијем књигама св. Писма. Ове су чланове послије свети оци од туда извадили и саставили кратки састав вјере у 12 чланова, који се зове символ православне вјере Никео - константинопољски. Исто тако и десет заповиједи Божијих налазе се у св. Писму у глави 20, друге књиге Мојсија. И будућн је закон овај нама урођен, то је сваки православнп Христијаппн обвезан тај закон знати и по љему упрдвл.ати се, чпнећи добро а клонећи се зла. А што се тиче мале дјеце и у опште простог народа, за њих је довољно оно изјаснење вјере п закона Божијег, које се у малом Катихизису налази. Из катихизиса може свештеник сваке недјеље и празника по један члан или по једпу заповјед протумачитп и објаснитн са кратком поуком. Будући се чланови православне вјере и десет зановиједи налазе у св. Писму, то смо дужни слово Божије т. ј. књиге старог и новог завјета за основни пзвор и савршено правило како св. вјере тако и добрих дјела држатн и поштовати-, н због тога дужнн смо: 1) Слово Божнје испитивати, јер сам Господ тако заповиједа, говорећи: Прегледајше шисма (Јован гл. 5. ст. 39); 2) Из слова Божијег, као из извора, божанствене нстине црпити и народ учити; 3) Словом Божијим наше рнјечи и поуку поткрјепљавати; и 4) Свако учење о вјери и закону, на било да га ми предајемо, или да нам га ко предаје, са словом Божијим да га сравпимо и оно, што је слову Божијем сходно и с њим сагласно, да држимо, а оно што је противно да одбацујемо, по ријечима апостола Павла: Све искушавајуИи, добро држите, и свакога зла уклањајтс се (I Солуњан. гл. 5. ст. 20 и 21). А по ријечима св. Евангелиста Јована: Не вјерујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Ђога\ јер многи лажни пророци изиђошс на свијеш (I. посл. гл.' 4. ст. 1.)