Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 329

плн Ваведенекога манастира Гомионице, а пошто бп Моштанпда постала филпјала једног од ова два споменута, манастира, онда би се дотични настојатељ требао бринути о манастиру Моштаници, помогао га у нечем, надзор водно, да се у њему економише; но прије свега требало би калуђерима или свештеницима, који би тамо били одредити сталну плату, па да тако не могу, како хоћо располагати са парохијалним приходима, већ да сувишак парохијалног прихода улажу у опћу манастиреку касу. Ово би било добро у опће за материјални бољитак сваког манастпра да калуђери имају извјесну плату, погато се наши манастири пздржавају из парохијалних прихода, а немају својпх добара, као манастири у другим српским крајевима. Онда се не би могао потужити, овај или онај калуђер да му је кризо, и да џабе служи. * Но, јамачно, надати се је од Внсокопречасне Конзисторије, којој највише треба да на срцу леже св. обитељи у њезину подручју, да ће иста у своје вријеме приступити уређељу манастирских прилика, па да ће по својој увиђавности ставнти братству по манастирима нека правила, по којпма би се братство равнало и савјесније своју свету дужност иснуњавало, а све на корист и унапријеђење св. манастира; манастире самосталним уредима начинити, а отклонити свако туторисање са стране општнна, Конзисторија нека неносредно падзорводи, пзузевши евентуалне слу-

чајеве, гдје иста својим указом овој или оној личности повјери, да прегледа рачуне или које друге ствари. По пословном реду за епархијску коизисторпју архијепископа и мИтронолита сарајевског, треба да дотични референти (I реф. тачка 2 и 8. П реф. тачка 1, 2, 3, 5) узму у претрес поједине тачке које се односе на уређење манастира, и да свестрано и најенергичније пјтстуие раду око уређен.а манастира са сваког гледишта. Ми то са пуним правом очекујемо од Конзисторије, јер крајње је вријеме да се већ приступи раду. Увјерени смо, кад би се у бољи ред наши манастири довели, да би било и више каидидата за свештенике монашеског реда. Ми рекосмо и душу спасосмо, а од свега врло мало; дао би Свевишљи, да ове наше ријечи мјеста иађу на позватим мјестима; а да не буду глас „вапијућег у пусгињи". Но, идемо, да видимо; игго је добрих дана пред нама је;амићемосе од свега срца молитп драгом Богу, да нам поживи до пајкрајње људске доби н.чшег премилог архипастира Високопреосвештепог госп. 'Борђа Николајевића, а не сумњамо ни мало, да се неће Његово Високореосвепггснство обазријети и на свештенством монашеског реда, те Јвихове обитељи својом светом, мудром и дарежљпвом српском десницом у добар ред довестп. У Бос. Крајини , пред Петров дан 1893. г. Срб-Пеција.

Кратка правила монашеског живота*).

I. Које су главне дужности монашеске? 1. .Љубити Бога свим срцем. као отца и бојати га се као Господа. 2. Ову љубав засвједочавати тачннм испуњавањем његових заповиједи и страх Божији показивати у чувању себе од свега, што га може ирогњевити. 3. Ближњима ради Бога помагати. 4. Одрећц се себе тиме, што треба вољу своју покорпти вољц божијој и вољи евојих старијих.

5. Удаљивати зло и тријебити га како из себе тако и из други: из себе тиме, што ваља умртвљавати душегубне страсти, а код други тиме, што их ваља чувати од порочни дјела и уздржавати од зла. 6. Наеађивати евангелско благочестије и у себе и у друге, паж.пивим слушањем или чнтањем божвјег слова, иокајањсм, скрушавањем срца и чешћим иримањем светога причешћа, а V другима насађивати га добрпм прпмјером, попобожним бесједама и усрдном к Богу молитвом.

*) Из устава оцштежитедног Георгијевског манастира,