Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 7 и 8

скончавши сподобио угледати лице божије. Ако се све вјерно врши по твоме старању, моћи ћеш рећи Гоеподу: ч дз-к и д^ти, еги лш-6. И удостоји ћеш се заједно с н.има чути онај

Стр. ш

слатки глас од праведнога суднје: придит! 6,1,11-0(локснхн Отци .иоего, ндм-бд&Јт* Кготоклнное к,1л1г цлргткхе от-к можжха ,ихрл. „Мудри Игуман".

Б.-Х. ИСТОЧНИК

0 старинској књизи ? коју можемо иазвати: Зборник бесједа, или слова иреподобнога оца иашего Јеврема Сирина.

(Настаоак).

Свршетак слова 206. о „ сиасењу" и „покајању^. Особине привремених вемаљскнх сласти живота јесу још ове: узалудно смијање, накарадно и сувишно одијело, свирање и непристојно играње, скупоцјени обједи, неситост, т. ј. тежња за непрестаним јелом и пићем, равнодушност и љеност, нечисте, прељубне постеље, мржња на ближњега, и од свега овога, што може бити горе јест: непокајање. И то су особине безбрижпога — широкога, али за пошљедак љутога нутовања, а боље рећп, прпвремених овд је на земљи сластп и уживања, алп ће свака та особина сходно себи протнвно живљење наћи: Мјесто непрестанога јела, глад; мјесто непрестаног ппјанства, жеђ; мјесто мпра и тишине, болове; мјесто смнјања и пљескања, плач; мјесто непристојног пјевања и свирања, јаук; мјесто ужнвања у пићу, црва; мјесто безбрижности, тешкоћу и тугу; мјесто друштва биће с бјесовима; мјесто врачања п чварахва, најдубљу таму п гену опћену и друга слична мјеста овим „иж( с8тћ опкггким г,ицп - н'и", и „биће, као што рече пророк Давпд — затворенн као овце у пакао и смрт ће им бити пастир". Кад је тако, ми онда љубазни моји клонимо се од данашњег развратнога живота, а чујмо, како нам Господ говори: Трудите се да уђете на уска врата мени,

јер вам кажем, многи ће послије хтјети да уђе, али неће моћн. (Лука 13 24). И свп свети и богоносии оци о том су говорили, учпли друге, па и сами творили. Светн мученици, имајућн ове рпјечи Вожије на уму пе поштедише својих тијела, но сваке муке претрппше, радујући се небесним вијенцимп, а друти опет у пустињама и горама иостом, молптвом и дјевством утруђпваше тпјела своја. На како мужеви, тако н жене мањим дјелом ишле су по уском и невољном путу, по ријечи и вољи Божијој, те н оне засдужшпе царство небеспо и небесие вјенце, а многи опет мужевн посрамшие се. Тамо нема мушког ни женског спола, него ће свако према своме труду плату примити. Не само у горама, пустињама и пећпнама, (гдје нема утиска од развратнога спољњег свијета) да се могу добра дјола чиннти, иего често н у градовима, и на острвима, и на сваком мјесгу може бити спасавајућих. Љубити и чувати заповједп Божмје могу епнскопи, свештеницп, ђакони, калуђери и други редовп црквени; па, цареви и књажеви, начелпици, п сви који су у власти, јер Христос према томе, ко је ко пе ставља разлике, нити мјесто мјесту претпоставља, као што јо рекао: Гдје су два или три сабранп у пме моје — па бнло то у пустињама, или у горама,