Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 338
Св. и &
гријехесвојеирецимо: Слава човјекољубљу Сину и св. Духу сад и свагда у вјекове Његову, слава благости Његовој, слава амии. част и поклоњење имену Његову, Оцу и (Наставићв се слово 207.^)
Старине.
Старе књиге — србуље у манастиру Милешеву. У манастиру Милешвву налазе се 3 старе књиге, и то: 1. Оемогласник (Октоих) штампан на Ободу у Црној Гори. Од 1—5 гласа. Књига ова у тврдом је повезу, ријечи се дају врло лако читати. На врху насловног листа, врло вјештачки насликан је двоглави орао са раширеним крилима. Око орла је насликан вијенац, кога са стране држе два аиђела. Између орловијех глава на сриједи налази се слово К (благовјерни); више десног крила 1 (господии); више лијевога | ' 0 (1'|оргк г Бура1ј), а на сред сриједе орла I Р (Цр. — Црнојевић). Испод орла стоји овако наштампано: Понеже кк троици покллнЈашТи кгк клго= изволи исплкнити ско10 црккк различнижи книгд/ми кид'ккк лзккк ј(авга слгок-крнкш ипа\к= Хранидш гнк поргкцкрноевукк црккк! празднстк^ книгк. гр-к^к ради наш раз\иш,енЈ {Л1к и раз= дранЈЕ/М'К агаранскк11(к чедт*. ккзр г ккнова 7 \;к пос= 1гкш(Н1С<и стго д)(а и/Нококкежтенкш цркка.и. инаписах сЈк»Дшеспсн!Ј|« книг8 и>с<моглснк1кк. КК ИСПЛКНЈЖЈЈСЛаКОГЛОКИО ТрЈСЛКНЧНаГОККЈДИНг стк-к поклажашаго кжстка. л»лк>ж(1он'п исквзрастнкк истарТ«. чктоуш,(и иливксп'квак>ш,(и илипнш8и|,(лЈ«кк(\к'крадиисправлЈати- насж( оу= скрднспоткчцакшихсснасТсд-клоклсклЈати. дашкои« слак -к|Ц( шцаизн^кжсвкса снанл !Ж (ккса. стго д)(а ишЈ (Л(Ж (вса зд'коул8чнл«л4лстк тал»ож( стск^ тол< ц»зарк1л\с(, алнн. Поксл^кнТсл« гнал«и гк>ргја
цкрно(викЈа азк \ : 8 равк сш,(ноинокк лмкарТс, роукод(лиса\ сТ( при вс(и'сп1,(ннол4 <иитрополит( зсгско /И кур вакул(. кк л-кто + за (7001.—5508. 1493.) крг слнца, л8н( р,. Да вас госп. уредниче о овоме извјестим, дало ми је повода то, што сам у 6-ој свесци цијењеног „Источника" од о. г. читао, да се само 3 примјерка овог Октоиха до сада сачувало, а то није истина, јер ето ово је четврти примјерак, који се налази у манастиру Милешеву. 2. Трнод. Ова је књига руком писана; судећи ио рукопису — који се тешко чита она је врло стара. Кад је писана незна се, пошто нема ни почетка не свршетка. На првом листу почиње овако са црвеним словима: 11'кн'Га Трончна ижс пој (/И X X вк к'клк1ки постк наалЈлШа на гласк вк С9 О 113 Н01ЦН оутршоич' Д\К /ИОН к ТСК -к К( (>. Сад црним словима: правд-к нао\|*читссс вксн супџи О. Ова је књига по свој прилици некада била својина манастира Довоље, кога су Турци год. 1875. запалили. (Овај манастир налази се у горЕвој Херцеговини на црногорској граници), јер на задњој корици књиге стојп (једва се прочитати може) написано 1769 го в-кдол»о да естк когда воиска поћс (С 11л'квалА и (и нокога пазара на и>зкџ и под к(ндер и татарану у нндатк пр(д пл-ккалскол! конскол1 ла(/ И (д паша Осллмновнћт! /И (лкд пашин синт^ и шни /И поћ( у (400) с(илкна с (200) коника и к8пис( тап коиска за сданас Н (дсла и по: и л»ноги