Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 340

Б.-Х. ИСТОЧНЈШ

Св. V н 8

слије сваког еканђелиста овај се печат види; — и чита се: кратка молитвица 8а споменутог епископа. Под овијем од Матеја чита се: ј- си сто (\гпл\( аз г к Жа^Ул^ лштрополиттч рашки подт^, залоголп^. ССкбпн^ за хиладЗ н ч!тириста — л г кто зр<м (7140.—5508=1632.) /Мца и. (8.) На крају еванђеља пише: „Изко/ижелљ Оцл и посп-кшжњи^к Она н сТ4.кр г кшен1{<и т к стаго д\ ; д, исписд се суи Ћтра ©ггл^к ктх а ц)сш,еннол |8 /иУтрополитб Рдшкол^оу кгрТк (гТлиижВ, да л»8 ес на спасенп дши и т*кл8 втк л г кт знв (7055. 5508=1547) гк вр^кши ж( Л1ца Лвг8стд Д1. прнложн гд црккн кјликол <8 чници каркар'к, ек>же с г к зда и в^кздвиже иоукраси лшитмлш цркокнмлш о \ ј -= тклрлш кТк спанУе сј Н ј ж« н скои ^Т ч родителк дш"к, к"к свож шкласти елизту р^кц^к Рл'ск т ^же и)цн и крдт1е ч г кт8цј ( и пр-к пнсбкијнн полгкнит« Л1е с г к с г^ к /илтка^ кашнх". Под овијем стоји написато с мањијем словима: „гако да кск Ег г к полштт* в"к кес» кончни к-кктЈ,". Рисан, 26./4. 1893. Дионисије Миковић, игуман бањски. ш. ^ Антиминс у грачаничкој цркви у Херцеговини. Не давно, приликом мога бављења у Гацку — Метохији, свратно сам и у село Малу Грачаницу, гдје сам остао неколико дана. Мала Грачаница је по сата далеко од Метохије, у којој има осам православнијех кућа, а према Малој Грачаници малази се село Велика Грачаница у којој има до четрдесет кућа мухамеданскијех. Ове двије Грачанице дијели ријека Грачаница. У Малој Грачаници је црква храм св. оца Николаја, која је, по приповједању народном, саграђсна за вријеме цара Душана. Црква је мала а саграђена је од тесаног кагмена на свод. Спољашњи је изглед лијеп, а унутрашњост је много дивнија. Унутрашност је њена од четвероугластијех комада сиге, а сваки поједини комад сиге раставља нека црвенкаста маса, која унутрашњости даје врло диван, скроман и побожан изглед. Натписа никакових нема. У истој цркви налази се антиминс, кога ћу да опишем, надајући се, да ће исти, поштоване читаоце „Босанско-Херцеговачког Источника" занимати, па и од користи бити његов опис. Антиминс је од дебелога платна ћетана у квадрату од једнога аршина. Постава је од доброг мавеног мусула. Изгледа је врло укусна и дирљива. Са горње стране антиминса одијељење је са шест преграда а у свакој прегради изображен је по један лик апостола. Како са десне тако и са лијеве стране има по одијељење са три преграде. У сваком том одијељењу изображени су ликови, и то с десне стране одозго лик апостола, испод овога лика, лик Богородице, а и испод овога лик св. Саве, српскога; са лијеве стране одозго '• зображен је лик апостола, испоц овога лик св. Јована Крститеља а испод овога лик св. Николаја. У унутрашњости у четири ћошета изображена су четири лика св. евангелиста. На сред антиминса изображен је св. путир у коме је изображен Христос Спаситељ, око чије главе стоји натпис: „Јади моју плот и пијај моју кров имат живот вјечни". С десне стране св. путира изображен је лик св. Василија Великог, а с лијеве св. Јована Златоуста. Испод пу-