Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

б). Дугачка пећина, о њој незна народ ништа причати. в.) Ћорина пећина сасвим проста без икаквог зида. 0 овој само народ приповједа то: Док народ није имао колиба у старо вријеме да зими благо склони, улазио је с благом у овакове пећине, а богме и сакривао своју стоку од појединих народа који су пљачкали. Једном на Божић рећи ће најстарији чобан осталим: „дапас треба да се што закоље те да се омрсимо". Онда ће други: „па и треба, ево ја ћу заклати једну козу а и јест ћорава, и онако имао сам муке с' њои крсшући јој уз овај пост и носећп овђе". Сви чобани на то пристану и заклаше ону ћораву козу, и од тог времена прозова се — Ћорина пећина. Па и данас можда још нађе се да по гђе који чобанин своју или туђу окату козу у овој пећини закоље љети и са другим поједе. И данас ако би нестало које јање или јаре каже народ отиди у Ћорину пећину могао би затећи кога д& пече или једе, или ако не тако а оно ће бити знак ту да је испечено. г). Инећина пећина, на Инећиној греди сјев. источ. од црквине г / 4 сахата даљине, која је зазидана самом седром, и тешком муком може се до ње доћп, јер је у великој стрмени. 0 овој народ приповједа да је више пећине са једнс литице отисла пнећа-инећу и због тога со зове тако. 2. Село Елишсвип. Клишевић лежи источно од Дољани ( 3 / 4 сахата даљине) недалеко од Уне на десној страни а на узвишеној равннни под тако званим клшневићким ЈБуточем (у картама великн ЈБуточ). Граничи са И. мухамеданским селом Ћуковима који су као у некој дрази и брдо звано Басача; са С. Љуточ и његови ограпци а са 3. неки дио Уне и село Дољани. У овом селу нма 22 српске православне куће са 17 1 душа, и мухамеданских 12 кућа са старом кулом бега Куленовића. О постанку овог села прича се да се зове Клшпевић за то, што је на ово м јесто дошао неки бег од породице стари Куленовића из села Клнсе близу Кулен-Вакуфа. Овђе док дође озида високу кулу која и данас постојн и у њој млади Куленовићи станују; а цијели Дољани и поменуто Дубовско иол.е у рукама је ових бега. За сиоје кмете врло су заузимљиви били и пре н сада. Потока и рјечица у овом селу нема, већ неколика врела који су незнатни. Другијех какових знаменитих стЕари нема.

3. Село Горијевац. Село Горијевац протеже се Ј. И. од Бихаћа до 3 сахата даљине; са И. граничи високом косом Јадовиком; са С. село Хргар; са Ј. планина Барађуша а са 3. Рипачки кланац. Село Горијевац је у брдовитом предјелу који је обрастао густом ситногорицом. Прије 60 година ово је село незнатно било, јер не бјеше ни једне куће осим два стана (колибе)чобанска, а било је са самим буквама и јаворићима густо порасло тако, да ни једног дана орања тада не бјеше. Но народ мало по мало ово негда старо зарасло село крчити поче тако, да данас 45 кућа у њему имаде. У овом селу управо и нема воде, ма да које мало врелце које при јакој жези пресуши, те народ и благо доста се кињи и мучи док за 1 2 сахата и више пута и по 1. сах. на колима у бачвама или на коњима у вучијама мора ићи и гонити. Као што рекох да је ово село старо које је било зарасло у вслику планину за сигурно се судити може да је тако, то се види прво из тог што народ крчећи ово мјесто мало по мало налазио је раиних ствари од радила тежачког; друго од трагова разора и јаркова и треће што народ приповједа да су на бој на Косово Горијевчани позвани, но на позив нехтједоше доћи, за које их кнез Лазар прокуне да Горијевац ватром сагори и у шуму зарасте. За вријеме овог позива морао са је Горијевац зватп другчије а Горијевац ваљда послије клетве Лазареве, као што народ и приповједа. Од знаменнтих какових знакока и ствари и др. у овом селу нема. Само на једном мјеету има мало зида, ђе народ вели да је била кућа већ споменутог Јован-бега Ђидије, — и неке године ту је нашла жена један стари топуз. — Овоме селу принада са 6 кућа звано ссоце: Прашчијок. 4. Село РачиЛ. Село Рачић лежи западпо од Горијевца а јужно од мухамеданског села Рипча. Од окупације сачињава са Горијевцем село РачиЛ ; премда село Горијевац од давно има име тако. Село Рачић лежи дијелом у равном и дијелом у брдовитом предјелу крај ријеке Уне а испод високог Љуточа. Граничи са И. рипачким кланцем и селом Горијевцем; са С. Рипчом (мухамоданско село); са Ј. Лзуточем и дијелом Уном; а са запада опет Уном. У њему има више извора и поточића са разним именима. Осим појединих врела има једно вруће врело—• тако звана — „Илиџа", гђе се је прије многи народ српски и мухамеданскн сакупљао; но данас