Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 359

КњижевЕ Историја српске цркве од тискоиа Никанора Рц-жичиИа. Кн>. I. У Загребу Српска штамггарија. 1893.. средња осмина, стр. V. и 327. Цијена 2-50 аинара - 2"50 круна. По ваекрсу ове године изишла је под горн>им насловом књига, која је подобна, да у великој мјери заинтересује све учевније кругове срнскога свијета. Јер као што поред све множине дотичнијех издања, наша државна прошлост ипак још до сад у свему још проучена и обрађена нпје, тако је исто и нарочита српска црквена прошлост оскудна дјелима споменутог правца, а још више радњама, у којпма би систематички и свестрано била изложена и расправљена вјерска прошлост, и кретање религијског живота нашега народа у прошлијем временима. А да је дјело такове врсте једна од најважнијих потреба нашег садашњег кретања у напредак, дјело, које би заиста било подобно, да обрати на се озбиљну пажњу нашег читалачког свијета, довол>но је обазријети се на ону важну улогу српске и правоелавне цркве у прошлости, затим ца значај и улогу данашње цркве наше, о чему је са пунијем правом освједочен и сам преоевештенн писац, кад на II. страни свога нредговора сматра наш религијски жпвот главном чињеницом опстанка народног, која је била прије, а и данас је главни потгретач и ослонац народног и државног живота и би1-а нашег, улијевајући у народни организам животне сокове, без којијех би исти на првоме кораку своме угинути морао. Полазећи га тога општег гледишта, као и водећи рачЈ г на о великој нотреби и важности изучавања и сазнавања народне прошлости, преосвештени се писац трудио у правцу, да на широкој оснони 1 ) пружи нашем читајућем свијету г ) Преосвештени тшсац иолази у своме дјелу са ста" новишта, да ;је по Србији, старој Србији, Македонији, Теса лији, Ј1,рној Гори, Босни и Херцеговини, Далмацији, Хрватској и Славоиији и по јужно] Угарској једаи и исти сршки народ, па за то у оквијер своје историје стављг» сав вјерски зкивот свију оиијех крајева. Тако исто он не излаже само историју српско-правоСлавне, већ и римо-католичке цркве па и саме богомилске секте међу Србима, иа све шо сабира у џојму . „српске црЈсве" , коју тиме не посгавља на конФесионални, већ на опћи народни темел>. Но у овоме случа~]у није иравилан назив „ Исшорија срлске цркве пошто је тај израз с пунијем правом употрјебљаван досад само за правовославну цркву у земљама старе сриске државе, која је једина збиља у истини и у сваком правџу била ирава српска гррква. С тога би правилније било, да је за наслов овога дјела узео израз : г Историја џркве у Срба ", иди још боље : „Сржка г\,рквена исторкја" , па у појединим одјзљцима паралелно расправл»ао о насловима: б) сриска православна црква; б) сриска „босанска гррква": в) сриска и латцинска римокагаоличка црква; г) богомилска јерес,

) вијести. дјело, у коме ће према данашњем етању прибранијех извора и података, бити изложени сви моменти прошлог вјерског живота српскога народа. И у колико је пнсац послужио томе важном циљу овом својом I. књпгом историје црквене у Срба, о томе ће већ позванији од мене јамачно исказати свој суд, а пошто моја снага не достаје за иотпуну и тачну обраду тога питања, односно за свестран приказ исгога дјела, то ћу у даљијем редовима настојати, да само у краћим општим потезима прикажем нашем читалачком свијету ове земље садржај тога иначе важног дјела, и да се уједно опширније обазрем на оне одјељке исте књиге, у којима су оцртани дотични отсјеци вјерске прошлости у овијем нашим земљама, у Босни и Херцеговинн. * Прва књига овога дјела обухвата први дио црквене историје српскога народа и то од првог појава његовог у историји, па све до почетка XIII. вијека, дакле до времена оснивања српске самосталне цркве у земљама старе српске државе. На почетку тога дијеладолази увод (стр. 1—-30.) у коме је опћи поглед на племенску државну и вјерску прошлост Срба до прелаза у Хришћансво, за, тим опћи поглед на историју хришћанске цркве. За овим слиједи систематичко и научно излагање саме српске црквене историје, које почиње са општим одређењима (стр. 30—46.), гдје је означен предмет и задатак „историје српске цркве" и њени саставни дијелови, за тим извори и помоћна срества за изучавање њено 2 ), а на пошљетку подјела иоторије цркве, коју писац распоређује у 4 периода, и то: први од почетка њеног па до ХШ. вијека (доба зависности од другијех цркава); други од год. 1219. до 1346. (доба српске самосталне архиепископије); трећи од 1346. од 1766. (доба с-рпске патријаргаије); и четврти од 1766. до данас (ново стање српске цркве). Иза овог опћег погледа, долази право излагање српске црквене иеторије у њеном првом нериоду, коме је посвећена цијела ова I. књига (стр. 47. па до краја) и које је ради бољег пре2 ) Туј су у прегледу приведени сви оии извори, којима се нисац служио ; засебна дјела (њих 75), расправе у „Гласнику" српског ученог друштва Сњих 18) и расправе ио разнијем другим часописииа ; чији се наслови це могоше привестц.