Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.Х.- ИСТОЧНИК

Стр. 281

чаре, и чињаше врло много што је зло оред Господом гњевећи га". (33, 6.) Књига мророка Исаије: „И ако вам реку: иитајте врачаре и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Вога својега? или ће питати мртве мјесто живијех?" (8, 1!'.) „И нестаће духа Мисиру, и намјеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсјенаре и врачаре и гатаре". (19, 3.) Те ћеш оборен говорити са вемље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити". (29, 4.) „Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својпх, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила". (47, 12.) Књига иророка Шалахијв: „И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок нротнв врачара и против прељубочинаца и против онијех, који се куну криво и против онијех, који закидају најам најамнигсу, и удовици и сироти и дош.љаку криво чине и не боЈе се мене, вели Господ над војскама". (3, 5.) Из новсг завјета: Дјала ааостолска: „А догоди се кад ифасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух пога ђачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима". (16, 16.) Овакав дух, као што св. писмо учи, јест дух нечисти и апостол Павле изгони га ријечима: „заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђн из ње! И шзиђе у тај час". (16, 18.) I. и II. шсланица Тимотвју: „Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и којн прије чине препирања него ли Божји напредак у вјери". (1 ; 4.) ; ,А поганијех и бабскијех гаталица клони се; и обучавај се у по-

божности". (4, 7.) „Јер ће доћи вријеме кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем же.1»ама накупити Себи учитеље, као што их уши сврбе, и одвратиће уши од истине, и овренуће се ка гаталицама", (4, 4. 5.) Посланица Титу: „Јер има много непослушнијех, пра8ноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања, којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добнтка ради. Свједочанство је "ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду вдрави у вјери, ие слушајући јеврејских гаталица ни заповјести људи који се одвраћају од истине". (1, 10. 11. 13. 14.) И Номоканон , Ј ) међу другим, садржи правила која говоре директно против празновјерја, те гхоказује како је наша света црква увијек строго казнила такав гријех. А) Код свјетовњака: 61. и 65. иравило тр/Јлског ( VI. вас.) сабора: „Који се обраћају гатарима, или такозваним стотницима, или другим слнчнима, да од њих дозиаду, што желе открити, нека, сходно ономе што су већ Оци у погледу њих наредили, подлегну правилу о шестогодишњем кајању. Истој кавни морају се подвргнутп и они, који воде медвједице или сличне жнвотиње на развесељавање, а на штету простога свијета, пак варајући, казују лудорије о срећи, о судби, о родословљу, и мноштво других такових ствари; а исто и тако звани гониоци облака и они, који се чарањем баве, који праве амајлије противу чаролија, и гатари. Који унорни у томе остану, п не ће да се одврате и уклоне од такових штетних и незнабожачких ') Зборник правила, светих апостола, васионских и помјесних сабора и светих отаца", Др. Иикодим Милаш, архимандрит, Нови Сад 1886.