Bosansko-Hercegovački Istočnik

В.-Х. источшк

Стр. 417

Проповијед на Преображеније.

Влагочестиви ХришКани! Данас славимо успомену Христа Спаситеља, кад се преобразио са земље, на небо. А то је било овако: У оно вријеме, позове Исус: Петра, Јакова и Јована — тројицу својих апостола и изведе их на високу гору Тавор. И преобрази се пред њима. Лице његово засија као сунце, а хаљине му посташе бијеле. као свјетлост. И јавпше се љима пророци: Мојсије и Илија, који почеше с Исусом говорпти. А, Петар рече Исусу: „Господе! Добро, нам је овдје бити; ако 'оћеш, да начинимо три сјенице (ладника), теби једну, Мојсију једну и Илији једну". Још док Петар говораше, сјајан облак заклони Исуса и пророке, и чу се глас из облака: „Ово је син мој љубезни, који је мени по вољи, њега иослушајте". И, кад чују то апостоли, • падоше ничице и уплашише се врло ! . . . Исус им приступи, дотаче их се и рече им: „Устајте и небојте се! и Они подигоше очи, али никога не виђеше осим Исуса. И, кад су силазили с горе, заповиједи им Исус говорећи: „Никоме не казујте, шта сте видјели, докле син човјечији из мртвих не ускрсне". . . Ето благочестиви Хришћапи, како се догодило преображеније Господње. Па и ми треба, да се преобразимо — впдјелом науке Христове; треба, да постанемо чисти и свијетли. —■ А, шта нам треба радити, па да и мн постанемо чисти и свијетли? — Ево шта! — Ми треба сваком даном приликом, да се ВЈежбамо у добрим и Богу угодним дјелима; да љубимо и поштујемо само оно, што вјечито траје; да љубимо и поштујемо сваког поштена човјека; јер: Ћ Ко нема љубави — вели Хрптос — тај ни]е од Гггга /" Ко има хришћанске љубави, тај има и хрншћанске вјере т. ј. у коме човјеку почива права хришћанска љубав, тај право вјеРУЈе Бога и његов свети закон. А ко има праве л-убави и вјере, тај с правом може се надати срећи и добру и овога и онога свијета.

У добрим дјелима, можемо се вјежбати, свугдје и на сваком мјесту. Бога можемо молити свугдје и на сваком мјесту, но најприкладпије је за молнтву мјесто црква. Храм овај, није начињен, да у њега гледамо, него треба сваког празника и неђеље да га посјећујемо. дјецо моја, да вас научим страху Тосподњем /" вели Христос Спаситељ. Па, и ја вас пОзивам, да долазите на молитву у овај свети храм; да слушате и поштујете своје свештенике; да се покоравате црквеннм и грађанеким законима; да љубите Бога и блпжњега; да се између себе слажете, као прави Хришћани. Свето писмо вели: Ћ Ео не љуби брата свога, кога види, како може љубити ЈВога, кога не види ? ! а Дакле, благочестиви Хрпшћани, дужност вам је велика од Бога: Млађи старије да слушају и да им се у свему покоравају, а старији да поучавају млађе своје у сваком добру. . . Ми Бога не видимо, али видимо Његова света дјела; видимо — у свакој твари Његову славу; видпмо Његову величину и Његову непостижимост. Он нам даје живот и смрт. Он нам чини добро. Он нас воли и љуби, као своју милу дјецу; па кад он нама, толика добра чини, како да му не захвалимо; како да му не принесемо наше топле молитве'?? Молитва је побожан разговор душе наше с Богом. Молитва нас оживљава. У молитви душа се наша разговара с Богом . . . Гдје су два или шри сабрани у име моје, ту сам и ја међу њима а велн Христос. Па скупљајте се благочестиви Хришћани, скупљајте се на молнтву; па искажите своје осјећаје Вишњем Творцу — и ако се право и срдачно узмолите, Он ће вам послати анђела хранитеља, да вас чува од сваког зла, да вам дарује душевно н тјелесно спасење. Он је казао: п Синови моји и к/Гери моје\ Што год титете, ја Лу вам дати и . Па, кад нам он обећава толнко добро ц срећу, то и ми треба, да испуњавако Његову свету вољу; па п ако нас ко напада, или огоиара, то да се мн не оскрћсмо на клеветања иа