Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 427

за свештеника, чиме би се и онако недовољни [ број квалифивованих свештеничких кандидата ј још већма умалио, а тиме би црква дошла у I опасност, да не располаже са потребним бројем свештенства, што би опет по вјерски и моралнп живот вјерних од неизмјерно штетних пошљедица било и цркву у њеним основима лољуљало. „Санирање такових штетпих пошљедица подјелењем епископских диспензацпја имало би по вјеру и цркву исте пошљедице, јер би се таковим дисиензацијама само учење вјере и црквени запт вријеђао. „ЗавршуЈућп тиме овај најучтивији поднесак на који нас је једино дужност натиа и према цркви и према држави, и усрдна жеља наша, да се мир у цркви и држави не помути, приморала, понизно молимо Вашу Преузвишеност, да изложене назоре, зебње и жеље наше у праведно и милостиво расуђење узети благоизволите. У Коурловцима 9. (21.) маја 1893. „Ваше ГГреузвишености с ну^ним поштовањем одани српски православни енископат: Георгије Бранковић с. р., патријарх. Нектарије Димитријевић с. р., епископ вршачки. Мирон Николић с. р., епископ пакрачки. Никанор Поповић с. р., епископ темишварски. Михајло Грујић с. р., епископ г. карловачки". Јавна захвалност. Честпти дични и родољубиви Србин г. Ристо Бплић, комуникационн трговац — с' Томом Капшковићем и Тодором Маргетом — у Доњем Вакуфу, рођени у Мостару (Херцеговина); увнђајући с' једне стране оскудицу овдашње ново-саграђене цркве, у црквеним сасудима; а с' друге стране покренут чисто религијозно народнпм осјећајима, сирам своје св. цркве и народних светиња, даровао је овдашњу цркву, лијепијем и племепитијем новчанијем даром у своти од 35 форинти; намјенивши га на добре и племените смјерове: да се набави у истој цркви сасуд за водо-освећење и мирницу за помазивање вјерних св. миром. Својпм племенитим дјелом, открпо је честити Херцеговац, жарку љубав, која му дежи у срцу п души на спрам св. цркве и

[ народних светиња, а особито, спрам овдашње ј сиромашне цркве и општине, која је прпје неколике године погорјела и остала без нигдје ништа. У тој жаркој љубави и религијозно-народним осјећајима,- треба за углед да послужи родољубиви Србин другој честитој браћи, којима је Бог дао средства, да могу св. цркви прилог учинити. За то, нека је споменутом Србину Херцеговцу, овом приликом од стране споменутог као и од стране свију житеља овог св. храма, изражена најтоплија захвалност и благодарност. Дај Боже, да се сваки брат Србин и у опште Хришћанин угледа па честитог приложеника, те по могућности, покаже жарке искре љубави свога срца и душе, спрам св. цркве и народних светиња. Живио честити, Србин, Херцеговац!!! Српско-прав. црквено школска општина у Доњем Вакуфу 23. септембра 1893. год, иредсједник: Јован С. Обрадовић, парох. 1авна благдарност. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, благоизвољела је даровати црквама протопрезвитерата билећког као и манастиру Добрићеву шљедеће црквене утвари и књиге, и то: године 1885. цркви билећкој два свештеника одјејанија, најнужније књиге при црквеном богослужењу. еасуде, каидила, чираке, полијелеј; године пак 1888., како поменутој, тако план«кој и фатничкој цркви, а уједно и манастиру Добрићеву, даровала је и све потребне црквене ствари. Годнне 1892. црквама: билећкој, планској, фатничкој и Манастиру Добрићеву по један велики чирак (свијећњак) што стоји пред дверима, — црквама пак: добрићевској, плчнској и фатничкој свакој у исто вријеме и по једно ново евангелије са златорезом, а цркви у Кутима један стихар. један епитрахил, покривало на часну трпезу и путнјер истој преко надлежне Мнтрополпје, евангелије и апоетол, штампани у Сарајеву 1893. године. За подизање нове српско-православне цркве у Билећи, од почетка градње исте цркве до данас, даровала је до 10.000 форината; — тс ће се та црква ове године уз примоћ њезину, ако Бог да, довршити !