Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 462

6.-Х. ИСТОЧНИК

старе црквене уредбе, с тога одбијамо сваки покушај, да се одузме од епископа право иепосредне и самосталне управе у поједпним црквама.... Старокатолицп, као вјерни чланови старе католичке цркве протестују против свега, што крњп или измјењује догматичке и каионичке основе цркве". — Вриједни и заслужни посленик на пољу кдноничког права, посебно на пољу каноничкога права православне цркве 1)г. ,1оз. /Лпвктап, говори: „Епископски савјет тгод предсједчишшвом епискоиа, или његова замјеника у свима парбенпм стварима, саставља духовнн суд прве пнстанцијо" 1 ). Са правом, које чо1!Јек ужива, етоји у свези дјЈЖноста , једно сс без другога неда нп замислитиИмајућп ово у виду напомишемо, да епископ са свима својима савјетницима у суду, ваља да буде способан, чист и праведан судија, Сам Госиод иаш Исус Христос, који ће вратичаи муке онимл, који друге муус, и дати оевету у оги.у иламсноме онима, који не познају правде н истине 2 ) учи и зановиједа: Не гледајте ко је ко кад судиже, нсго ираведан суд судитсђ. Ћема ништа сакривено, што се »с %е открити, нитајно,што се ж Дс до&нати*). А желећи да сачува човјека од.лакомости и ереброљубља, п од сваке страсти, која може врло штетпо утпцати на љегов позив, говори да је тешко онима којиједу туђе куће, и труде се да ирпсвоје себи једнога, да г% учине сином иакленијсм, у двоје веИијем од себе, да су слијепе во1)е, којимаје милпје злато од цркве, који оцјеђују комарца, а камилу ирожДиру 6 ), да треба саблажњиво око ископатп и еаблажњиву руку осјећи и бацити од себе"). — Апостол Павао заповиједа и епископима, и презвнтерима, и ђаконпма, и сваком, дакле и конзисторијалним биљежницима,, да не буду среброљубиви и лакоми на добитак поган 7 ); заклиње их пред Богом и Гоеподом Исусом Христом и анђелима његовијем, да не чине ништа по хатору*). — Седми васељенски сабор у своме 4. правнлу овако говори: .ДТроповједнпк пстине, божанствени апостол Павао, као иеко правило налажући ефесгенм Ј ) Рг. Ј08. Ишћтап: 1Не 8Ј110(1еп тк1 <Ие Ејизсора! Ает1ег 111 с!ег тог^епћтсНзсћеп К1гсће, \\ г 1еп 1807. ? стр. 220. 3 ) ДРУ га посл. Солухв. 1., ст. 8. 3 ) Јов. гл. 7., ст. 24. 4 ) Мат. гл. 10., ст. 20. 5 ) Мат. гл. 23., ст. 14. 6 ) Мат. гл. 5., ст. 29. и 30.; гл. 18., ст. 8. и 9.; Марко гл. 9., ст. 43. и 45. 7 ) Прва посл. Тим. гл. 3., ст. 3. и 8. 8 ) Тим. гл. 5., ст 21.

ирезвитерима, или управо свима свештеницима, овако пм повјерљиво каже: Сребра, или злата, или руха ни у једнога нс заисках: све вам показах, да који сетакобуду трудили, морају помагати нсмопнима и отгомињати се, да јс много блажије давати, него ли узимати. Ради тога и ми, који смо од њега научени, наређујемо, да епископ ни под каквпм начином не замишља из гадне похлепе за добитком, а под привидним разлогом пекаквпх гријехова, истраживати злата, или сребра, и.гп другог чега од потчињених му енископа, или кдирика и.ш монаха, Јер апостол говорп: Неправедници не Ие наслиједити царства Божјега и: Дјеца нијесу дужна родителмма имања теИи, него родитељи дјеци. А који се затече да хоће Да измами злата или чега другога, или због своје неке страсти, да забрањује црквсну службу, и одлучује ког свог клирика, или затвара часни храм, да у њему Божије службе пе буде, п тиме павраћа своје безумље иа бешчувствене ствари, такав је и сам бешчувствен, и подвргнуће се ономс, чему је хтпо друге подвргнути и злоба Ие се пегова обратити на ш.гоау главу, као на престушшка Божије заиовпједи и апостолскнх заповиједи и апостолски установа. Јер и апостол Петар заповиједа: Пасмте стадо 7мжијс, т]е и.нате, надг.чедајуИи га, нс силом, нсго добровол,но и тто Вогу, нити за неирхведне добитке, него из добра срца; нити као да в.гадатс клиром, него бивајте угледи стаду ; и кад се јави Поглавар пастирски, ири.чипсте вијснац славе,који не Ке увснути а . — Д другој књизи аиостолских установа (гл. 13.) шппе : „Еппскопе, судикао пред Богом да еудиш, јер је суд Божја 9 ). По овоме с почетка оеуди крпвца по власти, за тијем га иривсди к себи милошИ//". Св. Јован Златоусти казује, како је тежак положај владике као судије, овијем ријечима: „Судска страна пма за епископс множпну неугодности, посала и тешкоћа, којих немају свјетовие судије. Тешко је наћп правду, п пашавши је, пе нарушити је. Али оспм многог п трудног посла^ и опасност овдје пије мала, Неки од немоћнијех павшп у незгоду, и пе добивши заштите, претрпјелп су тијем већ штету у вјерп. Многи од уврије!)енијех мрзе на оне, који им не пружају помоћи, као и онс, којп су их уврпједплп " 10 ). 9 ) Пета књ. Мојс. гл. 1., ст. 17.: „Не гледајте ко је иа суду, саслушајте и малог и велпког, ие бојте се иикога, јер је суд Вожји". 10 ) Јов. Злат. „О свештснству", књ. Ш.