Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 441

даклен да средиштем обуке у вјеронауци мора бити саопштавање истина вјере, ииак се мора ријешити питање, помоћу којих учевних предмета могу се и морају обра8овати сваке године концентри, које та система захтијева, т. ј. ако се прве године у обуци морају истине религије предавати у стегнутом облику (у кратко), то помоћу којих предмета може се — најбоље ■— то постнћи; који се дакле предмет мора поставити као средигатни предмет ? Ако се дакле друге године морају истине религије предавати опишриије, то опет помоћу кога пред-иета може се то постићи, или што је исто, који се предмет мора поставити у том погледу средиштним и т. д. ? Нема сумн.е, да се један ма који предмет из цијелог састава вјеронауке не може поставити среднштем за све ступњеве религијозне обуке с тога, што би религијозна обука ушл.ед тога добила једнострани правац. Разни предмети вјеронауке, премда по свом садржају нмају један и исти предмет — религију, — алн исцрпљују тај предмет с разних страна; скроз усвојити религију, равумије се, могуће је само у томе случају, ако се она посматра постепепо сад с једне сад с друге стране, пмајући при томе у виду неизоставно сваку страну у њеном живом одношају према свима другима. Цијелој религијозној обуци даклен, иајбоље је датп такав правац, да би на разним ступњевнма обуке заузимали средиштпи положај консеквентно сад један сад други предмет вјеронауке, и да се око једнога средиштњега предмета најтјешње и жнпо купе из свнју других иредмета знања, која стоје с тим средиштиим предметом у иајблнжој свези. Само се по себи разумијо, да, стављајућп на овај или онај степен обуке за

средиште њено ма који предмет вјеронауке, не треба се строго држати реда излагања или схеме, својствене томе предмету; треба напротив, попустити схеми предмета, ако би се то 8ахтпјевало због какве год педагогичке комбинације. Тако на пр. у случају, да се постави Катихизис средиштним предметом на другом ступњу обуке, а молитве на првом, одсјек из Катпхизиса о молитви Господњој згодније би било пријећи не с другим одсјецима тог предмета, даклен пе на другом ступњу, већ са изучавањем молитава — на првом ступњу обуке. А што се тиче начина , како се учевии материјал вјеронауке мора расредити на посебпе ступњеве обуке, којп предмети вјеронауке морају заузети средипгтни положај на сваком ступњу, — у томе се ппсци упутстава у предавању вјеронауке веома равилазе. Тако, једни ставл.ају за средиште првог ступња обуке свепгг. Историју, други —- молитве; ва други ступањ стављају за средиште обуке Катихизис, други — свешт. Исторпју; трећем ступњу одиосе једни учење о богослужењу, други заједно с тим и Катихизис. Програмом вјеронауке, кога састави духовно-учевни Комитет, а потврди св. Спнод 1880. год., учевни материјал вјеронауке разређен је па три годишта овако: Прва годииа: свагдање молитве; друга година: свешт. Историја старог и новог завјета; трећа година: Катнхизис (Символ вјере и десет зановједи Божијнх) п упозпавање са црквеиим богослужењем. Пошто се система тога програма пе ставља 8а обвезу за све вјероучитеље, пошто се напротпв, учитељима оставља право, да „према педагогпчким захтје-