Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

ганутљиве молптве и тропаре Спасптељу и Богоматери, па приступе к св. иконама да их цјеливају 1 ). Послије молптве „Го= гподи ниспосли р8к8 твоно". . коју читају, приклонивши главу 2 ), свн свештенпци — десна и лијева страна — поклоне се један друголг О ј па онда прпсутноме народу у цркви, молећи опроштај за уврједе и замјере, одлазе у олтар говорећи: „Енид8 дол!'к ткои"... Дошавши тамо поставе се сваки на своме мјесту с десне и лијеве стране св. прпјестол.ч, а по старјешпнству. Старији стоје ближе најстаријега свештеиика, који је на предњој сграии часне трапезе, а млађи редом један до другога све до горњега мјеста. ГГоклоне се три пут пред часном трапезом, цјеливају св. еванђеље на пријестолу и пријесто 3 ), за знак смиренога почитовања и да се у Господа испроси благодатна дозвола и снага ради свештенодјејства, па онда тек почињу да се облаче. Облачењв. Ђакон н свештеник облаче се онако како је у Служебнику назначено. Стихар и орар Јјаконов благОсиља најстарији свештеник, а ^акон цјелива му десннцу. Сваки комад свештеннисог одијела, прнје пего што га који од свештеника метне на еебе, треба да узме Ј ) 0 еогом. Прдк. ц. ГКА1Л,. М. Соколооа, стр. 47.; Молитвом, поклоном и цјеливаљем тих икона моле свештенослужител.и оироштај гријехова својих, ноередовање и заступање пред пријестолом божјим, па најпослије исповиједају своје в^еровање у утврђени догмат УЕГ. вас. сабором (недјела православл.а). Види: Св. Василије Всл. „кт. книг, о ск." гл. 18.; Ск. Грнгоргм Дкоклокг, књ 7, послан. 53.; Св. Атан, Всл. „кг ш^д^ протик-к нид^мц]. нл к/1ок."; Св. Златоуст, 30 на 2 Кор. 2 ) Д .ИИТј)(К(К1И. Њтор. ДОГЛМТ, Н Т.1НН ИЗА1НЖ1.=. еожјгт . литУрпи. Гл. I. §. б. стр. 97. 8 ) Имали смо прилике видјети гдје је то, а у нашој дркви, само не знамо, да ли случајно или како другчије, изостављеио било. Пазимо! — 5'иијати никада пе свршују тог цјсливања.

лијевом, а десницом да благослови и цјелива крст на њему 4 ). Умпвање руку. Сви свештенпци, при ријечима „улшк> к г к нјпокиннк !^ р$ц'к".... редом, по старјешинству, умивају руке. Таакон исто тако. Није дозвољено прије умити руке, па тек онда облачити се. То је обичај римски, а и унијати га примише. Проскомидија. Проскомидију свршује један обичио најмлађи свештеник 5 ). При томе треба да је потпуио обучен с ). Обичај, по коме некп свештеници проскомидшпу без фелона, ваља оставити 7 ). Нослије облачења и умивања руку, свештенпк и ђакоп одлазе к жртвенику, ту се поклоне три пут п моле Господа, да ослаби, остави и опрости гријехе њихове волне и не волне. г 1оакон је пред тпм век припремпо дискос, потир, звјездицу, копље, губу, покровце и ваздух за све-

4 ) К. НнКО ,1к1к1и. ПоГОЕ. ктх из8ч. 1ј'[Т. КОГО(Л. прлкогл. цЕрккн, изд. IV., стр. 363. • Василије НиколајевиЛ Велики тииик, сшр. 52. — Свештеник, који је дошао кад су се други стештеници обукли и послпје проскомидије, не може литурђисати. Који између свештеника чини противно, чини зло и неприлично ( у.хуЉс ттособутвд у . х : 'а^а^бт^). Тако је ето одговорио Ген.адије Схоларије , патријарх цариградски, на питање десиоша сршког Ђурђа. „ Пгшина". Год. III. бр. 2. стр. 81. ®) Служебник ; К. Ннколкскпи 11осок. гок нзКч. Г(т. стр. 364.; Н окла гкрнжилк. II д. § 50 стр. 161.; 11. НиколајевиИ. Велики типик , с ир. 56. — Ђакону је забрањепо проскомидисати. Види: вел. Треб'ник, Но.нок. ир. 214; Владимирски сабор 1274. г.; СопхпГиГ. аро$(. Ид VII. сшр. 46. °) 0 Еогосл. ПрЛК. Ц(ркк. ГКА1Ц. М. II. Сокслова изд. 1885. г., стр. 50. 7 ) По уставу уиијатских Служеб облачи се фелон послије проскомидије а прнје почетка литурђнје, на за то је у некнм унијатским Служебницима, молитва на облачење фелона отштампана послије свршетка проскомидије. У гдје-којим старијим уиијатскам Служебницима може се наћи и оваква биљешка: „Снц! по гр!чкко.и8 оккилк> зд^ Iгреп прк.илЈТ-к нл гА фмон-к, оелч! У нлск (Унијата) ПрНКННД! КЋ осичдн ПО ПрО[К^Л1НМ.Н1И ТОК) КЗИ.ИЛТн".

5 поредн: п Гласник иравославнс далматинско-

истријске сиархије. Задар. Тод. I. бр. 7. сшр.

60—61.