Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 19

св. синод, св. православпе патријархе, епископа п сав свештенички чин, а друга је за владаоца. Обје честице ставе се испод св. агнца. Друге ситне честице за живе, вади свештеник у кругу, од десна на лијево, и меће их на дискос испод првих двију већих честица. Из пете просфоре, за мртве, узима се већа честица, испод печата, „ш иа/илти и иЈстаклжТи гр"к= рктч" .... и меће се испод честнца за живе. Друге ситне честице за умрле, ваде се н мећу као и оне прве за живе, само испод н>их а у свом одијелитом реду. Најпослије свештеник рече: „Полимт Господи и / иое недостоииство... ." па узме честицу из просфоре за живе и стави ју у реду живих, који њоме заврши. Друг^ види у Служебнику. Ако има у читуљи много имена, која се при проскомидији морају споменути, може свештенику да помогне други свештеник, па и онајчкоји не служи, или ђакон или ако шега нема појац. У томе случају чита дотични свештеиик, Гјакон или појац имена лица, за која се честице узимају, а свештеник проскомидишући говори: ..11о /и/м1и Госиоди" и вади честице 1 ). То исто може се учинити и код честица за живе, у случају ако су живи редом побиљежени и ако их има много. Овај задружни рад не нарушава јединство дјејства, јер је у архијерејском чиновнику наређено, да сл8жаш,ји пронзносн имена лица која се спомињу, а епископ узима честице и говори: „Полшнн Госнодн". Доскопа, а једна за имггератора. Служебници, издани у Кнјеву год. 1020,, 1629. и 1653. изреком напомшву: „Зри, 1иј>но, кс^-к жигкопок-ћ полтан&кћ (диннк) т0ч1к. члјтђ и3и.члн и под1 гк. поллгли. ТлКОЛчД! ДШ,! и ЦЛјЈА и 1|лј)ицу н чмд-к н^ђ ПОЛ1АКНИН, (ДИн8 нди.иди . . . . дл н! /гногк/ии члстк.чи нлп0.1ннтн к!зчинно ди[ко! и . Па тако је ето п отац Кутеиов узео само двије честице. Ј ) Р8к. д. С. П. 1888. г. № 9 у стр. 295 и Л г о 46, стр. 282.

зво.љено је, у случају нужде, и послије проскомидије, у литурђији оглашених, узимати честице из просфора за жпве и умрле. И то се чини на основу праксе архијерејског служења 2 ). Грнјеше они свештеници, којп ваде честице из просфора п послије великога „входа", готово све до конца дитурђије. При таквом одступању од устава лахко се догоди, да све честице не могу битп у одређено вријеме погружене у пречисту крв Христову у потиру, него морају остати до идуће литурђије, па се тада употребе мјесто антидора. Баш тако грпјеше и они свештеници, који, на литурђији пре^еосвећених дарова, примају од парохијана просфоре, да из њих ваде честице за здравље жпвих и упокој мртвих 3 ). Догоди ли се, да је у вријеме читања часова архијереј присутан, тада је дужан чтец, послије завршених молитава на 3. п 6. часу, рећи мјесто: „Илшнлгк Господ« ни.нтч кллгослоки отчс" — „Илшилгћ. Господ« нилпч К/1лдки:о кллгослоки". А свештеник треба да каже, мјесто: „Л1олитвд/ии скатк1\ -г к о'1'бц'к 1и\ши\*'к" — „/М олнткј/ И и скатлго кллдуки нлтего" 4 ). ГГослије „возгласа", дужан је свештеник и чтец поклонити се најприје на молитву, па за тим архијереју обративши се лицем к њему. Прије свакога каГјења треба да се с кадилом обрати к архијереју ради благоелова. При кађењу преосвештенога, ваља да се он (ђакон) постави за пријестолом на десној његовој страии одатсле кади најпрпје трипут по трипут, а кад је свршио ка |јење само трппут 5 ). Послнје кад је ђакои свршпо кађење за архпјереја, кади десно и лијево свештенике. При изласку из олтара, па 2 ) №_ 23. Пи!т. Сокк^д. 1887. г. 3) Р «к. д. С. II. 1888. г. 46, сжр. 281—2б2. 4 ) 0 (лУж, гт! лр^1!р. Д1ЛК. Соколова сшр. 69. 6 ) Исто.