Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 29

срећу њену, да ју срушимо и унлштимо. С' ироиашћу наше школе, падамо и ми! Камо вас и једног, па да поведе ријеч, да се што год учини за нашу школу ? Камо вас и једпог, који поведе ријеч, да се створи школски фонд и тим да се осигура њезин опстанак; па камо вас и једног, који прнложн што год у нашу милу нам школу па рече: ма ево ово добровољно дајем унашу гаколу, па нек нма ! Аја, није среће, као што је несреће!? Угледајмо се браћо, на друга мјеста наше поносне Босне п кршне Херцеговине, па видите шта раде браћа Србадија ! Докле наша браћа по другим мањпм мјестима стварају себи фондове, докле један на другог се намеће, те фрца добротвор пза добротвора; дотле ми нажалост у дремежу бунцамо и слаткпм спом спавамо! Прече је нама свађати се, партаје склапати и један против другог радити! Прече је нама тужити један другог и викати на наше мило нам учитељство ! Зар се овако ради на бољитку нашем п наше младежи ? Зар се овако љуби и поштује наша мила нам школа? Хоћемо ли и смијемо ли допустпти, да изгубимо наш углед и српскп образ пред страним свијетом и нашом осталом браћом Србадијом ? Хоћемо ли и смијемо ли допустити, да нас због нашег немара, наша младеж — млади Српчићи н Српкињице куну н и проклињу? Хоћемо ли и смпјемо ли допустпти да нас од озгор — с неба, наш светитељ и просвјетптељ Сава куне и гњев свој излива на нас? Не браћо, нећемо; е па докде ћемо овако?

0 браћо Србадијо ! Тргннмо се п пробудимо из дремежа слаткога сна, те сложно као браћа пружимо руку један другом и загрлимо се ! Нрихватимо сви за штап братске слоге п љубави, а одбацимо мрзост и неслогу, јер неслога има сломити врат, ђе и осим нас. Нригрлимо нашу милу нам школу и радимо за њу! Јер, вп видите, колико се је наука узвпсила, да чисто чуда ствара! А и народна пословица вели „снага кладе ваља а памет царује". На кад је то тако, ја вас опет позпвам у школу и за школу. Нригрлимо школу и љубпмо ју, и чинимо за њу све могуће, што се учинити може. Неплашите се, није то ништа страшно, нит је то тако велико, да се учинити неможе. До нас је све сгало. Ако мп будемо људи н права браћа Србадија, и ако имаднемо љубав међу собом, то ће пћи све лахко ц није ништа тешко. Сад пак браћо, полажући на вашу будну српску свјест, на ваш чисти и поштени образ, надам се, да ће моје ријечн добрим плодом уродити. Надам се, да ћете и ви по својој дужностп учинити све оно, што сте кадрн и што требало буде. Надам се, да ћете прнгрлитн и обљубити нашу милу нам школу, п све могуће оно учинити, што се дало и потребнто буде, па онда, — да нас впди Бог и наш светнтељ и просветитељ Сава, те да и нас, као оно што невину дјечицу благоспља и нас као своје добре синове благословп сад и навнјек! Амин.

0 ЧИТАЊУ ЈЕЕАНЂЕЉА И АПОСТОЛА У НЕДЈЕЉЕ, # по грчком Јеванђелистару.

Ми смо још 1888. године покренулп питаље : „ 0 читању јеванђеља и апостола у недјеље, по грчком Јеванђелистару а , због ког смо питања водили са покојним Шакраком жестоку полемпку, која због његове смртп ннје довршена онако , како смо је мислили довршнти. Како је Шакрак отишао Богу на истину, не остаје нам сада друго, већ да озбиљскп једном нриведемо крају питање: „0 читању јеванђеља у недјеље, по грчком Јеванђелистару и .

Ми ћемо прво по грчком Јеванђелпстару навести, која 1894-те године треба читати васкрсна јеванђеља на јутрењу, која на служби, које апостоле и које гласове васкрсне треба појати у коју недјељу, а за тим ћемо укратко рећн, за што треба, да и ми праввславнп Срби чптамо јеванђеља и апостоле у недјеље по грчком јеванђелнстару, а не по славенеко-руском Сказанију. (Види „Српски Сион" бр. 7 н 8. од 1894.) Ове 1894. године треба овако у недјеље јеванћеља п апостоле читати: