Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 33

сваке годпне сабврамо на овај дан. Сала та сдужи за скупштпну црквену, кад је избор нове општпне, а у њој се држе и школски испити. Водицу и кољиво освештао је госп, митрополит, а по том је држао разборит и красан говор овдашњи срп. учител, г. Светислав Павковић. У своме говору, истакао је потребу да Сарајево, односно српска и школска општина, установи овдје и дјечиње забавиште, које би имало невину Српчад прппремати за редовну школу. Овај апел упућен је на српско-православну црквено-школску општину овдје, па као што је та цијењена општина у свему свјесна дужностп своје, уздање је да ће та иста уважена општина и хтјети удовољити овој потреби, да поред низке и више српске мушке и зкенске школе отвории забавиште, које је неопходно потребно за Србе Сарајлије. На крају овог говора, као и сваке године, прочитана су имена онијех родољубивих фундатора и прилагача, који су се било прплогом или пошљедном опоруком сјетили своје свете цркве и српске школе. — Слава им ! У новој цркви, служио је божанствену литургију високопречасни госп. архимандрит Магарашевпћ са тројицом свештеника: а послије крену се свечан поход гимназијалнпх ученика, препар?ндиста и ученпка мушке и женске градске школе у зграду велике гимназије, ђе је по пропису освећена водица и кољиво, а послије тога држао је поучан и свима допадљив говор наш ваљани катихета г. прото Петар 'Бенић. У вече, тога дана, била је светосавска забава, коју је приредила виша српска дјевојачка и основна школа* са својим наставнцнма и наставницама. Бесједу су удостојнли своје високе посјете Ншхове преузвишености поглавар Апел и барон Кучера са високим госпођама, даље генерал коњице госп. Томичић, францускп консул, начелник града Мехмед бег Капетановић п остале угледне особе. Мјеста у партеру била су сва заузета и тако је позив сјајан, али и опет као у Сарајеву било би и више публике. али то мали простор зграде позоришне не допушта. На забави свирала је војничка музика. У забавном програму, била је 1. Пјесма склпкнимо с љубави", коју су отпјевале ученице више српске дјевојачке школе, све ученице биле су у красно бијело одијело обучене и на

бини су изгледале као прави анђели. 2. Поздравни говор, о школи, држао је учитељ и ликовођа пјевачког друштва „Слоге" г. Травањ, на крају кога је војничка капела одсвирала прву строфу царевке, коју је публика са стајањем саслушала 3. 4. „Пастирска пјесма" и „Прељина пјесма", отпјеване су добро особито ова последња, у којој су мале ученице: Савка Сршкић и ДрагињаБабић биле изазване и повториле је. 5. Смрт св. Саве", декламирала је ученица Савка Пешутова, а 6. „Погледај" соло, пјевао учитељ г. Травањ својим милозвучнпм гласом, уз пратњу гласовира, на коме је свирао г. Александар Босиљевац учитељ музике у Препарандији. Ову пјесму дивота је било чути, а и како неће, кад ју пјева најбољи овдашњи мајстор, у том послу, г. Травањ. Уз гусле је пјевао тежак из Осијека Симо Спасојевић, пјесму „св. Саво", но она није најбољи утисак учинила, јер је читана из књиге, а то се већ није могло очекивати од тежака. Требало му је дати нешто друго, што он зна на памет. Шаљиви комад „Расијани професор" свима нам се допао, али је штета што се у Сарајеву који историчан комад не даје, као и по другим мјестнма. Играње је трајало до 3 сата у јутру, и тако нам прођоше за ову годпну те двпје велике евечаности: Богојављење и св. Саво. На концу овог летимичног описа, пожелнти ми је: да наш драги српски народ увијек остале сталан у светој прађедовској вјери, да и на даље ради п с поносом очекује и проводп своје народне и црквене свечаности, и да се нигда не поводи за туђијем. Само је епасуправослављу и неговању нашпх народеих оссбииа, хришћанских врлина и светиља, за то нека нам тоилина вјерска грије наше српске груди. Ако таки до краја живота нашег останемо, пијење св. Богајављенске водпце, биће на исцјелење наших душевних немоћи; а св. Саво, тај омнљенн наш иародни светаи, са висина небеснпх благослови ће нас и биће нам и на даље : иаставник, првопрестолник и учитељ на путу, којп води у живот вјечни. ■ ДУпозорујемо свештенство и народ на двије окружнице АЕ. Ш. Нонсисторије Дабро босанске Епархије. Познато вам је да је духовна власт још 29. новембра 1883. године својом окружницом под бројем 1629 (видп лист „Дабро-босанеки