Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 130

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

међу којима има 9 кућа пз Лике досељенпх, којп су као и старосједиоцп иравославне вјсре. Но имају три куке римокатолпчке, који су такођер из лике у 1879. год. населили. У овом селу Ластвама пма једна „Градина" на спрам које, приповједа се, да је манастир негда био, од кога да је учињена кућа првих Куленовића тако звана „Црна кула". Ова је своје име добила, једно што је од цркве начпњена, а друго што је уз исту увјек прислоњено било ио 300 штапа са којима је народ ни крив ни дужан мучен. Приповједају да је кула ова имала 5 сводова (ћемера), које су последњи Куленовићи срушилн и од велике куле кућу за становање учинили, п коју су до пошљедњег времена поправљали п чували је за успомену, као прву кућу из које, су први Куленовићи потекли. г) Од Ластава источно лежи село Вранавпна, које има 68 кућа и 535 душа н то Срба прав. вјере, међу којима има 26. кућа досељеника из Лике, такође исте вјере са старосједиоцима. Такође имају 2 куће римокатолпчке из Лике досељених. У Врановини и то од више споменуте Црне куле источно постојц једно брдо звано „Вјешало", на којем је крушка све до скоро била, о којој су праведнп од зулумћара крпво осуђивани људи вјешати. Мало подаље је градина „Рако вац", око које најближа је околица прозвана по имену њеном Раковица, ма да је то дио самог села Врановине. Градина Раковац је са три зида обзидана. Приповједају да је ту бпло па и налазило се различитих старина, но на штету од иетих до данас ништа сачувано није. 6. Од аарохије Крњеушке сјеверо западу а од Бјелаја управ западпо па 3 4 сата лежи село Пркоси са парохијом истог имена. Овдјејесмјештено сједиште парохије ове. ПрЕсошка парохија састоји ее из села: Пркоса, Ранноваца, Орешког брда и Стјењана Великих. (По оргазинацији : Пркоса, Рапноваца, Орашца, Орешког брда и Ваганца Бјелајског). Парохија ова броји 230 кућа н 1852 душе. У свој иарохији Пркошкој има 31 кућа досељеника из Лике, који су по окупацији досели, и то су све православне вјере. а) Пркоси село броји 80. кућа са 660 душа. У Пркосима живе све сами Срби православне вјере. '

Старинама је овдје у свој парохији трага мало остало. Вриједно је само споменути „Кулу пркошку", која се налази близу садашње цесте; која из Петровца преко Пркоса у Кулен-Вакуф води. Ова је кула велику своју улогу одиграла у Босан-ској Крајини. Она је као пребивалиште наопакнх капетана дала материјала многом народном причању. Код ове куле измеђ осталих још је и неки свештеник Тривун Карановић из Крњеуше после грдног мучења и посјечен био. Од куле сјеверо-западу неколико корачаји идући налази се зидина једна од прилике 10 метара дуљине, 8 метара пшрнне а висине зида на неким мјестима има до 3 метра. За ову зидину проповједа се, да је негда православна црква била, те ако је ово истина, онда мора да су је иновјерци у Касарну претворилн, што нам њезине пушкарице показују. б. Рајнновци село западно је од Пркоса са 49 кућа п 368 душа. У овом селу живе Срби прав. вјере и само двије куће мухамедове вјере. в. Орашко брдо сејеверо-западно од Пркоса са 62 куће и 434 душе. Овдје су готово православни а има нешто мухамеданске вјере. Код Орашког брда у мухамеданском селу Орашцу званом на једном брежуљку, има једна зидина по којој се данас диже башча са воћем једног мухамеданца, а можда су се овдје негда уздизале топле молптве веселих Срба свемогућему Творцу. Дотнчни мухамеданац приповједа да је овдје нашао синџнр од звона и траг црквени. Исти каже да је зидина дугачка до 25 ш. Плоча, која је за св. трапезу служила, дугачка је 2 - 28 т., широка 1"32 а дебела 0 48 т. Код ове зидине находи се још доста плоча, али се на њпма одозго невиди ннкаквих натписа. Између овог села т, ј. Орашког брда, Теочака и Липе (ова пошљедња села два села подпадају под протопрез. Бихаћки) има вода звана вслики и мали Брусовац, међу којима находи се једна громила (гомила), за коју народ држи да је ту негда црква била. г. Од Пркоса пођавпга југу 1 сат хода пружа се испод планине Осјеченпце еа западне стране село Стјењани Велики са 39 кућа и 390 душа.