Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 146

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 н 5

собнијем дужностима ради поштеног, добродјетељног живота уз искрену нелицемјерну побожност, уз разборитост и марљивост, уз трпљење, које је спремно на сиаку жртву једно за друго. Како је лијепо видјети породицу, у којој све чланове њене веже свијетли и кротки дух наше православне цркве! У таком дому све се започиње и завршује молитвом, тамо сви носе Вога у срцима својима, сви се уздају у његову помоћ и Бог их видљиво благосиља. Тамо је најмање дјетешце, прије него је у стању да проговори ма само једну ријеч, већ научено да сагне своју малу главицу пред иконом, да пољуби крст и икону; оно расте и подражава друге, који се моле, и тако молитва постаје 8а њега још из лјетињства неопходном потребом његове душе. Од таке дјеце постају красни људи, који ће внати и моћи у младости и мушком узрасту одољети искушењима ^аволскијем. Каку моћ имају ријечи и примјери добријех родитеља, нарочито добре матере, на невине душе маленијех, питајте, православни, сами себе, ако вам је Бог дао побожне родитеље, а иарочнто крјепосну мајку. Блажени Августин, велики учитељ цркве који је жпвио у IV. вијеку послије ЈГриста, бивши епископом ипонијским, родио се од оца незнабошца, по имену Патрикија, и Хришћанке матере Монике. Отац његов бијаше злочест човјек, као незнабожац, није знао за Бога, нити га је везао икакав наравствени закон. У томе духу васпитан је и А игустин, као пгго је сам прпзнао у својој „исповиједи". Но добра, вијерна мати његова, одвраћала је сина свога од грјешних страсти и усадила је у срце његово хришћанску истину. Без матере остао би Августии закорјелим незнабошцем, но сјеме, које му мати по-

сија у срце његово, побуди га. да потражи истину и да се увјери о њој. Он ју је тражио код филозофа древнога свијета, али је тамо не нађе. Он пристаде уз безумну хришћанску секту манихејску и занесе се њеном глупости за неко вријеме, али је увидио, да нема код њих истине, него ју нађе само ондје, куда га је водпло дјетињско васпитање, настава драге мајке — нашао Ју је у светој апостолској православној цркви. Није му било лако оставити незнабошки свпјет с његовом раскоши и сваковренијем свјетскијем задовољствима, крстити и одрећи се дјавола и свију слугу његовијех и сваке гордости његове, а примити јарам Христов: смијерност, љубав према Богу и ближњему, па и према непријатељу. — Нико други, већ само добра мати даде Хршпћанству великога просвјетитеља незнабоштва, црквн најдо стојнијег пастира. 0 матери својој пише Августин, да је још у дјетнњству слушао од ње о загробном жпвоту, да је он још у утроби материној био осјењиван светијем крстом, освећен сољу слова Божијега. Добра је мати за дјецу у првом узрасту — ске. У њезинијем рукама могло би се рећи, поћива њихова срећа и несрећа. Она учи непрестано ријечима или примјером. Ако је она побожна, чврста у вјери, трудољубива, вијерна у свему, ако је она добра господарица, неумориа, стрпљива —- то је прави драги камен, који нађе њезин муж. Он одлази на своју дужност или посао и нема кад да се бави васпитањем малишана, али он одлази спокојно, јер оставља кућу и заслугу своју на бризи своје супруге. Она настоји да су дјеца чисто одјевена, да се Богу помоле и свако лати свога посла, из ране младости чува их од лијености и нерада.