Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 И 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 155

Слично овоме сједален иетога празника, гов орЦ и за Исуса Навина: „Пјкшкрлжлш! тиинјткгннш др!К,К 1ис 8№ Никинт ., крктд шкрдз -ћ, егдл рХц^ прогтр! Кр «ТОКНДНШ 1П ач ЛТОИ, И ГТЛ Г0<1НЦЕ ДОНД!Ж( крлгн ннзложи". О нророку Јони, који је лежећи у риби својим тијелом крст образовао, и који је тиме предобразовао крст Христов, овако ноје наша православна црква : „Водннгш зк^рл ко оутрос-6, д.шни 1шнд Кр!(ТОКИДНШ р(«ГПрО[Трт,, [ПЖИТМН&КЈ [трлстк Пр!Шкрлжлш! ак -6". Тридневно нак лезкање Јонино у риби предсказиваше Христово тридневно воскресење, као што се из наставка исте пјесме види: „Т^ЛГК тридшкжт* ИЗШ!ДТ> пр!.ч'('рн0! К0(КрИ!Н1! ПрОПИГЛШ!". Пророк Данил, који је крстовидно запушио уста дивљих звјерова, и којц се тим крстовидним знаком сачувао од етрашне смрти на коју је осућен био, предобразоваше крст Христов по свједочанству наших црквених пјесама: рлжротрт. Ддшил-к, лкшкђ з '|' ан' Г а кђ рок^ ЗЛТЧ! 44 .

Устројење израиљских полкова на четири стране, бјеше тако исто предслика крста Христовог. О овоме четврта пјесма крстовданског | канона овако поји: „Сфшнш шполчлитја м!тк!рочлгтнГи л(0д'[! пр!д^одАф! окрлзолп. ГКИД^Т[ЛГТКЛ гкинТн, Кр!(Т00Кр(13Нк[Л1Н ЧИИЛ1И ПрО[ЛЛКЛА!Л1['и". Осим овдје наведених предобраза крста Христовог, има у старом завјету ]ош и много других, које све поменути било би врло тешко. Но мислимо, да ће и ово довољно бити да се сваки увјери, да је један исти Бог основатељ и једног и другог завјета, и да нови завјет није ништа друго, него иснуњење оног Божијег обећања, које је Бог људима у старом завјету обећао. Сомбор 1894. Прерадио: Жарко Ј. Иоповић, катихета.

СВЕТИ СЕДМОЧИСЛЕНИЦИ. (Наотавак и свршетак.)

Кнез Растислав примио је св. браћу, Тшрила и Методија, с великом чашћу и нужном поштом. А народ је с правом љубављу и радогаћу поздравио долазак истинитих учитеља и просвјетитеља. Но тешко је себи представити ону велику и силну радост, ону чудновату потресеност срдаца и одушевљење Славена, кад они у храму свом чуше нрву литургију, коју ев. браћа одслужише на њиховом матерњем, народном језику. То бјеше необичан тренутак! „II отворигие се, по пророчкој ријечи уши глувих те чугие мудре ријечи, и језик нијемога проијева и . Тако говори о том великом догађају древни животописац св. Тшрила. То бјеше тренутак, када глуви прочуше, а нијеми проговорише, До тада Славени бијаху као глуви и нијеми зато, што су њемачки свештеници свршавали богослужење на — њима неразумљивом — језику латинском. За кратко су вријеме св. браћа увели у богослужење цио црквени чин: вечерњу, повечерје, полуноћницу и јутрењу и друге божанствене службе. Тим бјегае ударен темељ независној славенској цркви. Но ради напретка и развитка тога великога дјела били су нужни помоћници

и трудбеници на њиви Божијој. Св. браћа показаше тада неуморну дјелатност. Они су обучавали у елавенском писму ученике, које им даде кнез Растислав, да из њих временом створе свештенике. И даље превађаху св. Писмо на славенски језик. Они освећиваху нове цркве и капеле. Св. Тшрило је год. 863. осветио цркву св. Петра у моравском граду Олмуцу и капелу св. Климента у Љутомишљу. Народ, који се налазио у незнабоштву, гомилама се крстио, и слушао живу и јасну проповијед св. Ћирила и Методија. Славени оставише њемачке свештенике, њихове цркве, и њихов ла,тински језик, јер се очигледно увјерише да се сродити немогу. Шемачки евештеници ушљед тога омрзоше на св. браћу, — и отпочеше своју борбу против њих не презајући ни од каквијех средстава. С почетка се јавно окомише на св. браћу. „Ваше дјело", говорили су они са страшним огорчењем", не служи на славу Божију. Славпти Бога могуће је само на три језпка: јеврејском, грчком н латинском, на којима је Пилат написао натиис на крсту Спаситељевом". Лаж те измишљотине била је очигледна, и св. Ћирило