Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 238

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

приход ове прославе намијењен је за градњу зграде ерпоке чптаонице у Вањојлуци. Прослава је нрипремљена са овим програмом: I. Дио. Дневна прослава. 1. Састанак са страним гостима у просторијама Српске читаоница у 7 сати прије подпе. 2. Полазак из читаонице у цркву на слузкбу и благодарење у 8 сати прије подне 3. По свршетку службе полазак из цркве са литијом у читаоннцу на освештање водице а по освештању водице у цркву. Дио II. Ввчерња забава. Почетак у 8 сати у просторијама „Хотел Босна". 1. „Поздрав" говори преч. г. Вид Ковачевић прота, 2. „Уздисај" од А. Милчинског 3. „Из ђиде" од Д Јепка, 4. „Мутан Дунав", од Р. Толингера, 5. „Коло". Пјева мјешовити зоор. Дио Ш. Игранка. На заоави свираће војничка музика. У приређивачком одбору ова су лица: Пресједник прото Вид Ковачевић, подпресједник Саво Сурутка, благајник Ристо Пиштелић, перовођа Јаков Филиповић. Чланови: Јово Дабовић, Нван Крешић, Изидор Херцлер, Стојан Бабић, Цвјетко Пешут, Александер Маслеша, Ксенофор Зита, Хиполит Покорни, Карл Салај. Илија II. Љубибратић и Јово Милошевић. Кад су новине без штампарсних погрјешака? На ово питање „Хамб. Кор." одговора овако: 1. Кад је писац писао што треба, 2. кпд је то јасно написао, 3. кад је слагач правилно расту- ј

рио слова, 4. кад је слагач узео слова, која су потребна, 5. кад их је као што треба сложио, 6. кад је коректор добро прочитао коректуру, 7. кад је слагач прву коректуру добро поправио 8. кад је коректор добро прочитао другу коректуру, 9. кад је слагач и другу коректуру добро поправио, 10. кад је ревнзија добро прочптана, 11. кад је дотичноме остављено за то потребно вријеме, 12. кад се још неке друге околности срећно сврше. А пошто н. пр. на једном велпком табаку осмине има 50—55 хиљада слова, онда све оне повољне околности морају се 50—55 хиљада пута поновпти, ако се хоће да публика добпје табак без штампарских погрјешака. Као што се впди, није баш тако лахка ствар. Исправак. У свесци за април и мај „Б.-Х. Источника" на стр. 171, 172, 173 и 177. ноткрале су се ове круине штампарске погрешке : цит. 1) мјесто тсро^хО^/оОа^ треба да буде 71бХ1)7о0а!.у: ; Уепегаа Уепеија. цит. 2) ле'|ле'. — Хеуес; ; тоеојхагод тс7с1>|лато; ; ЕоХоХ -- Е0-/0Х. ЦИТ. 5) ПоГОЕ. КЋ нзуч. \ј'[Т. НиКО,Ш!КНГО, стр. 65 — 66 = стр. 444. цит. 1) Цнрк. тулкјк. Ду^. Конгигт. от. 30 шлл 1860 г. за № 4966 = № 6496., — што се овпм ! исправља.

ЕЊИЖЕВНЕ ВИЈЕСТИ.

Позив на претплату. Ђсчки говори о св. Сави својим ученицима саставио : Светозар Вукашичо6 :-м/г", бивши управитељ српских школа у Ђањалуци. Књига ова изнијети ће неколико штампаних табака ослшне, са словпма каквим се обично штампају школске књиге, а из наслова јој се види, шта јој је садржај, те да неће бити на одмет. Садржава осим нредговора, шест лијепих говора, бољи од бољага, који су већ сви говорени на уста ђачка, те дакле поносно и јуначки издржали критику уже публике. Иза IV. говора има лијепо и опширно оиисана илустрација у приповједачком духу истинитог случаја, ког' сам у школи једне године дожпвио, — како ти говори унливишу на наш народ. Кад сам ове говоре својим ученицима састављао нисам науман био, нисам ни мислио

дати пх икад штампати. Но по пзричној жељи мојих бивших ученика, којих данас — хвала Богу — има свештеника, учитеља, трговаца, војени частпика, фпнанцијалнп и разне друге струке чиновника и т. д. — чиним ево то данас, тима за љубав и слатко сјећање. Као да и сада гледам оио бистро чело одрасла ученика Босанца, када ступа на узвишено мјесто о празнику св. Саве „<3« говори " о св. Сави пред многобројним народом ; гледам оно одушевљено, пскрено, побожно, н народно осјећање, којим претвараше осјећаје свију прнсутника у себе у г сво]е осјећаје; сјећам се и данас, колико је који ђак—говорник, нохваљен пустно суза радосница. — Нпсам заборавио ни ону рек — би ђачку тренутну охолост, која се сваком са чела читати могла, кад је говор свршио.