Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 380

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

и потпуну своју завпсност од Шеговог ггеизмјерног мплосрђа и свим срцем, свом душом моли Господа да јој буде у помоћи. Но ево жена је родила; први дјетињи глас, који се одмах разлијеже усред живота и смрти, одјекује до дубине душе породиље и присили ју да заборави све, осим среће, да је она — мати ■, над њом се сад потпуно збива ријеч Христа Спаситеља: жена, кад рађа тприи муку : јер дође час њезин : али кад роди дијеше, више се не отшмиње жалосши од радосши, јер се роди човјек на свијет (Јов. 16, 21). Сад код жене породиље још је живља и ватренија жеља да се помоли Господу Богу за себе и новорођенче, тим више, што је она у патњама, у нечистоћи, у опасности да се изложи нападајииа особито ј данашње вријеме јаким и за њу опасним, нападајима непријатеља нашег ђавола. Крај постеље породиље јавља се свештенпк, као слуга Божији, као молитвеник њен код престола Божијега, као извршитељ њених сопствених молитава, као довршитељ, у име свемогућега Господа, освећења, овлаштен на то самим Господем, Напомињући устима свештенослужитеља о том, да се над сваком женом-породиљом испуњава страховита пресуда правосуђа Божијега: с мукама Иеш дјецу рсфаши (Бит. 3, 16), коју је изрекао негда над преступницом заповијести Његове — ирародитељком нашом Евом, пуна љубави мајка наша православна Христова Дрква хита да закрили од гњева Божијега породиљу и зачетога у безакоњу, рођенога у гријесима младенца под заклоном крила Самога Господа Сведржитеља. Света црква молп Господа Бога, да Он сам буде љекарем породиље, да Он сачува душу и тијело њено од крајње изнемоглости и што прије да је подигне са болне постеље, да Он постави код болне постеље породиљине небесне стражаре — свијетле и чисте анђеле п да је чувзју — болну и немоћну не само од удараца и нападаја злих и невидимих духова, него и од свега, што може да иовриједи њено здравље, — од злобних, завидљивих и охолих људи, од погледа на њу нечиста и зла. Црква Христова моли Свевишњега да погледа милостивим оком на нас грјешне и осуђене ради. тога, да ее на нама при рођењу наше дјеце оживотвори благослов Господњи на умножење. рода и народа нашега посреством Богом установљенога и законитога брака. Чисти и свијетли супрушки живот, по закону Божијем, даје нам неву смје-

лост пред Сведржитељем да Га молимо, да погледа милостиво с висине пебеске и впди, како тешко ми страдамо при рођењу дјеце наше, колико болова и жалости ми подносимо у то вријеме за гријехе наше, и да опрости кородиљи и с.вима онима, који к њој долазе, цијелом дому и свима, који се налазе у њему. Браћо, и особито сестре, које по лијеноме обичају похађате породиљу и честитате јој иа порођају! Бојте се да уносите у дом нородиље што хрђаво и зло: опадаља, завиет, злобу. Породиља налази се под заклоном крила Господа Сведржитеља, под државном руком Цара и 1 -д:>га нашега; около њене постеље као певидима ограда стоје анђели Божији свијетли и чисти; у њојзи почиње да се свршава благодаћу Божијом лијечење њених немоћи и болова; соба породиље напомпње нам вертеп, у ком је Нресвета Дјева Марпја рбдила Христа Спаситеља; колијевка, у којој спава новорођенче, сјећа нас на оне јасле, у којима је лежао, као младеиац, Господ наш; њежна и слатка тепања њена и мужа њеног ка младенцу напомињу нам она слатка матерЛнска грлења и миловања, којима је примљен био, као дјетенце, Спаситељ наш од Своје Нречисте Мајке и обручника Њенога, праведнога Јосифа. Дакле, доносећи што недостојно ка постељи породил^е — нечистн поглед, шта више нечисту и злу мисао, ви се тим самим лако можете убројати к вијећу духова злобе. Идите с чистом хришћанеком душом к постељи породиље, с потпуннм расположењем и непритворном љубављу према њој, са страхом Божијим и побожношћу — и тада ће посјета ваша бити мида за Господа, угодна за породиљу и корнсна за вас саме. Безначални и Безконачни. Премудри Творац свијета, Који је непосредно образовао првосазданога Адама и чудним начином сјединио у њему дух са тијелом, јесте Творац и свакога од нас; Он је један Отац ио Коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову (Ефес. 3, 15). Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме од свуда иотиреш; навукао си на ме кожу и меси. и костима и жилама силео си ме, — клицао је к Богу праведни и иобожни Јов (Јов. 10, 8, 11). Хвалим те. Госиоди, што сам дивно саздан, пјевао је св. Псалмопјевац. Дивна су дјела шво/а, и душа моја зна то добро. Ниједна се кост моја није сакрила од таебе } ако и јесам саздан тајно, откан у дувини земаљској. Заметак мој видјеше