Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 394

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

При јутрењи приспио је котарски судац г. ГГаитони, као замјеник нашега госп. престојника, који је на допусту. Око 9 сати оглашено је пуцањем прангија и старом звечком, да је започело освештање звона. Звоно је осветио г. надзиратељ Јелић из Маглаја, са свештеницима г. Николом Нпколајевићем жепачким и госп. Ристом Стакићем хршкнм. По свршетку освећења г. надзиратељ врло лијепу бесједу изговори, у којој опрта значај звона при хришћанским црквама, те напоменувши сметње, које су постојале, да се при црквама, до сад немогоше звона подизати, а такође упоредивши данашње вријеме, које потпомаже да се „цркве красе"; те опоменувши народ, да из велике захвалности подајничком вјерношћу на срцу носи Његово Ввличапетво царг и крала Франц Јосифа1. под чијим закриљем данас плодове златне слободе .уживамо, на што се народ са бурним „живио" одазиваше. Но освештању, звоно је подигнуто на дрвени звоник, 20 метара висок. Пошто је подигнуто, први је звонио госп. надзирател.; онда г. судац, од народа први је звонио Живко Дробић, тежак из Лрзне — хршке парохије — који је цркви том приликом приложио 70 форината. Не могу овдје пропустити да не наведем, да је исти Живко 1892. год. приложио једно

сребрено кандило у врпједности 30 фор. 50 нч. истој цркви. Божествену литургију служили су сва три горепоменута свештеника, што је народу особито задовољство причпнило, јер тО је у овој цркви велика рцјеткост. За вријеме литургије звоно је звонидо и прангије пуцале. Но свршетку литургије у 1 сат послије подне, био је свечан ручак, коме су присутни били г. г. чиновници, свештенство, учитељ, некодико угледних сељана, Милан Илић, трговац из Маглаја и неколико виђенијих мухамедоваца из околице. У вријеме ручка пало је неколико лијепих здравица: Његовом Величанству, Високој земаљској Влади, Високопреч. Конзисторији, српском народу, гостима, општиеи и т. д., које су пропраћене са узвпцима: „Живио" ! „Многаја љета" и пуцњавом прангија. Послије ручка господа, која су при ручку учествовала, учинили су лијеп прилог цркви, на чему нека им је овим изречена највећа бла годарност. Тај дан пало је овој цркви прилога око 147 форината. Народ је у најљепшем реду до пред самп мрак веселио се играјућн и пјевајућн, а старији I богме и пијући, те се пред мрак задовољан куI ћама разишао. В. СтакиК-

СА СВВШТЕНПЧЕВ СКУПШТИНЕ.

Првих дана мјесеца августа ове године, , удружено свештенство Краљевине Србије држало је своју пету редовну скупштину у Нишу, на којој су посвршавани послови, који су у дневном реду означени били. Скупштина се састала 1. августа и прије, почетка свога рада сви свештеници отипгди су у нпшку саборну цркву на призивање св. Духа, а потом у одређену г салу, гдје ће се сједнице скупштинске држати.

Пресједиик главног одбора г. прота Н. Стајевић са кратким и језгровитим говором поздравио је скупштину пожеливши јој срећан и користан рад. За пресједника скупштине једногласно је изабран био г. Димитрије Цвјетковић окружни прота из Пирота; а за потпредсједника госп. Никода Крупежевић свештеник из Топчидера и потребан број секретара.